Tek mi je drugi post,a ja već neznam o čemu pisat. Pa vam ja pitala jednog čupavog lika(zna on ko je),šta bi mogla pametnog reć. A on…on se smije…ccc!!!
Nego,evo rekla sam nešto tu pored o sebi…i odjednom ko grom iz vedra neba,meni inspiracija presuši… Dođe mi da se sakrijem pod krevet od muke.
Al shvatite m, danas je nedjelja… Dan stvoren za ljenčarenje,spavanje,ležanje, u mom slučaju po podu…heh. I još kad se sjetim da je sutra prvi radni dan tjedna…grrr. Ono punim mi padne život kad znam da se moram ujutro dignit prije 6,nastava,vjeronauk,trening…aaaaa…
Al e,preživit ću ja to,nemojte odma skakat od sreće! Hehe
Nego,da ja tu nepišem više zašto neman inspiracije evo vama čitajte vi jednu moju pjesmu nastalu u vremenu kad sam znala definirat svoje misli… pa vi meni lijepo komajte šta mislite o ovom…OK???
NOĆAS
Noćas tama grli grad,
noćas nebo plače…
Izgubljene duše polako gasnu
dok snovi mlade djece
venu u sumraku
tužnih dana.
Noćas srca gore od boli,
noćas anđeli umiru svi…
Lažni osmijeh pada u lokvu
vode na beskrajnom putu,
a u usamljenim očima
nestaju sve nade…
Noćas se život u prah pretvara
dok vrela krv kroz vene teče…noćas…
Post je objavljen 17.02.2008. u 17:35 sati.