Sada si već postavljam pitanje od kud mi snaga Ma šta snaga,od kud mi uopće i volja..bilo kakva.. tisuće ljudi bi se okrenulo nakon i jednog tvog lošeg postupka,ali ne i ja se borim.
Greška Ili.. besna sam. Tužna sam.
Mrzim te jer si toliko neborben.a imaš se za što boriti.
Mrzim te jer te volim. Mrzim sebe jer si dozvolim ovoliku bol.
Kada ćeš shvatiti Koliko god tražio,mukotrpno,nećeš nas naći...hvatat ćeš se za sene onog što liči na nas makar i malo,razočarano shvaćajući da nije dovoljno dobro.
Imaš dva načina,jedan,teži,kojim ti ideš,i lakši da poslušaš samoga sebe,onai mali glasić koji te kopka prije nego usnneš..onai mali glasić koji se javlja kad god vidiš nešto što te podseća na mene. Koji ti govori sve ono što znamo.
Trgni se. Imaš se boriti za nekog...bože...pogledaj svoj život, pogledaj one najsretnije trenutke i vidiš li da uz većinu njih vežeš nasa Zajednička sećanja. Letnje noći,ispunjene cvrčanjem cvrčaka i mirisom pokošene trave,uma i tela ispunjenih savršenim osećajem,ljubavi,srećom.. svi oni poljupci,koji su toliko puta bili
tada,onda,nekada,zauvek
neizrečeno volim te. Vidiš li da ničiji struk neće pasati pod tvoju ruku kao moj!!! Da ti nitko neće grickati usnu kao ja! Da ničija koža neće biti tako mekana pod tvojim prstima kao što je bila moja! Da ničiji prsti neće kliziti tvojim telom,onako kako to obožavaš,kao što su moji !!Da nikoga nećeš uspavljivati u krilu kao što si mene! Da ničija ruka neće pasati tvojoj kao moja! Da nebo nikada neće biti kao onih noći samnom! Da se s nikim nećeš smrzavati kao samnom,drhteći od hladnoće,a opet tako sretan,jer sve što ti treba,sav tvoj svet je u tvojim rukama
Zapamti što si mi rekao-ti si jedino biće koje bi ikada mogao voleti.
Znaš da je to tako. Priznao si. Priznao meni. Sada je vreme da priznaš sebi.
Toliko mi je žao. Želim uzeti sat i vrtiti vreme unatrag do dana kada si poslao onu por....
Možda te ovo nauči. Možda shvatiš ono što ja,ali i mnogi drugi već odavno znaju.
Možda.. možda se prečesto javlja u mom životu, u previše važnim stvarima koje bi trebale biti sigurne.
više ne verujem ljudima kao pre. Ti imaš moć vratiti tu veru. Hoćeš li ju iskoristiti na tebi je.
Kako kažu-nekima je suđeno. Jesmo li to mi.. možda. verovatno.
Možda, možda jednog dana slika mog lica pre nego zaspeš više neće biti slika,već savršen san pretočen u stvarnost.
Možda ćemo jednom čekati jutra skupa. A možda..nikada više.
I opet,pre nego zaspeš, kad se javi onaj glasić, nemoj ga terati,saslušaj ga.slušaj sve što ti ima reći, sve što imaš reći sam sebi.
A zatim kreni u borbu....
Post je objavljen 23.02.2008. u 21:16 sati.