Sretno Valentinovo!
Nije da nešto držim do ovog blagdana.
Čak nisam mislila pisati post.
Ni kolač u obliku srca nije u planu.
Ni romantična večera nije u pripremi.
Najrađe se ničem ne nadam, ali volim da me razveseli.
Pa me razveselilo kad je jutros poznanik provirio i čestitao mi Valentinovo!
Bilo mi drago.
Bit će mi drago dobijem li samo jednu živu crvenu ružu danas.
Najdraže bi mi bilo dobiti je od onog kojeg volim.
Jako .
Već 20 godina.
I on je moj, samo moj (pa i ako nije, pustite me da vjerujem)!!!
Još uvijek imam leptiriće u trbuhu kad me lijepo pogleda.
Još se veselim slučajnom susretu.
Lice mi se ozari kad me nazove tek tako, da me čuje.
Poznanici kažu da se sva topim kad pričam o njemu.
Najviše me raduje što ono „volim te“ nismo izlizali.
Govorimo ga rijetko,a opet ljudi oko nas osjećaju da je to tako.
„Da ti znaš kako on tebe gleda kad razgovarate!!???“
Hvala ti mili.
Za leptiriće.
Za poglede.
Za ruže.
Za podršku.
Za samopouzdanje.
Za djecu.
Za topli dom.
Za to što si tu.
Za Valentinovo svaki dan.
Da vam svima bilo toplo i romantično Valentinovo.
I još puno sljedećih!
Post je objavljen 14.02.2008. u 09:34 sati.