Evo me. Pročitala novine. Nasmijala se kak su objavili izmišljeni intervju s Ivom. Tko će sad s Jadrankom? Zaključila kak smo ovce i kak nas treba strizati jošte više, jer jučer i ne samo jučer kupovalo se i kupovalo. Bez obzira na obzir i dogovor. Podijeli pa vladaj. Oko ničeg se nemremo dogovoriti. Oko tog kak bu se zval trg, jel bu se zjebal Cvjetni ili ne bu, gdo bu nas dalje strizal i udalj. Ja sam se bojkota držala i kupovala sam nužno kaj će reći rakiju i kruh. Prvo za sebe, drugo za decu. U petak sam hitila staru kuhinju tak da sad nemam ni šparheta, pa ne kuham neg si sam čistim organizam prerađenom i usavršenom šljivom. Cele dane se osvežavam, gledam telkač i močim si noge u vodi. Vele da je to dobro za stres. On poslije toga ojača i postane pravi stres kak se šika.
No, subota je jučer bila i nekak sam od jutra strepila kak bu to bilo na čvenku s blogericama. Dobro, Fulvus i Levanticu sam upoznala. Lepša sam i mlađa od njih i tu se ne trebam više zbrinjavati. Naravski, i Fulvus i Levant su lepe, al ljestvica je turbo visoko postavljena, pa ni zameriti kaj uz skromni zaključak još uvek vodim po lepoti i heloukventnosti. Nego, brige su mene morile kakva bu Povuci potegni i Lorna. Stoga sam izabrala iz voznog parka najčišći tutač i pojurila na zborno mesto. Usput, to parkiralište sliči na trg pa predlažem da mu uz bučne demonstracije već ove sezone nadjenemo ime Trg najljepših blogerica. No, eto mene na parkingu. Kružila sam da me ne bi onako privlačnu u mraku netko zaskočio kano što mi se doskora dogodilo u Bogoti na semaforu, te kružih ko Mujo na motoru sve dok ne vidjeh tri ženske siluete nagnute nad otvorenim gepekom crne limuzine i jednog malog psa na dvije noge. Picnem se na invalidsko mesto, jer to obožavam, naprosto na to svršavam. Izajdem sa skromnim darcima, a kad tamo milje i obilje. Povuci potegni dijeli kolač od kojeg bi i zvono na crkvi mi u susjedstvu zazvonilo izmeđ redovnih misa. Visoka, visprena, ipak nešto mlađa od mene mlade, Povuci potegni nasmijana od uha do uha ko oveći radijski pull. Idemo dalje. Nisam se stigla ni nakloniti uvaženom skupu kad primih sijaset poklona koje onak totalno nepristojno ubacih u auto. Jer kaj, pokloni se moraju odmah odmatati, al i kolač se mora degustirati, te sam preskočila stari, agramerski bonton. Izmjenismo dakle darove u mrklom mraku i pojedosmo potegnut kolač, te se uputismo u krnjem sastavu prema restaču u kojem nas je čekala blogerica Lorna. Međutoa, Levantica je odnesla malog pesa doma, makar je mali pes džepno izdanje i mogel nam je suflirati tijekom gozbe, a i možda bi povremeno došel i od mene do laveža. Nije prošlo ni osam minuta i tridesetitri sekunde i sve smo sedile na drvenim stolom eksajući. Lorna, nepatvorena plavuša (žena koja nema plavu kosu i crne obrve, već ima i plave obrve, pozdrav VesniNožuOžgolt) druga je ženska novotarija za mene uživo. Zaključno, ipak sam za dlaku najlepša i najlajavija. Cure su se trudile, al kaj im ja mogu. Godine vježbi su iza mene, a one su natjecateljski karakter tek iskazale dreskodom. Obukle su se sve, naime, u trenirke kaj da su došle iz olimpijskog sela dubečkog. Kako se ja teško odvajam od svoje dizajnerske odjeće, to sam eskivirala trenirčenje i došla u gucci kombinaciji. Jesam se malo zašpranjila na drvenoj klupi tak da se otkvačilo par swarovskih detalja, al tko hebe kristale naspram sjaja našeg druženja.
Darovi su bili super i poručujem blogerici da su probne grijote odlične i da more drugi put donesti sveukupnu količinu, a blogerici Levant poručujem da je lajbek baš onakav kakav sam si zamišljala i uz to joj poručujem da je mene teško zadovoljiti tak da može biti prezadovoljna kaj sam ja prezadovoljna. Tak sad imam još jedan komad odjeće s potpisom L'evant. Doduše, ona samozatajna nije proradila još na markici, ter sam ja dok to ne učini na lajbek nalepila markicu od Nade Dimić, jer nemre bit no name.
Ćakulanje je, kak vidim već popraćeno. Fotografirao nas je Štef Lupino premaskiran u konobara, a koji zbog umjetničke ekstaze nije primijetio da su maškare prešle.
A ćakulanje je prežmikalo razne teme od politike, kućnih ljubimaca, gastronomije, pedagogije preko medicine, poduzetništva malog i velikog do blogosfere kao takve.
Nespremni u dotičnom ugostiteljskom objektu na mogućnosti konzumacije optimalnih količina šljivinog tekućeg proizvoda, morale smo zaključiti sastanak nakon sam tri sata uputivši se otkud smo došle. Levantica je sve popušila, pa je morala na kiosk i brižna podijelila je na kraju i dodatne darove (čokoladne tortice). Srdačno smo se pozdravile kako to biva na svim multilateralnim sastancima. Lorna je svoj džip parkirala skroz na drugoj strani ter smo prvo njoj sve mahale, a onda je Povuci povukla Fulvus i Levanticu još do svoje limuzine na dokrajčivanje kolača, a ja sam primivši sms od svojih sinova s naredbom: kupi kulen, pohitala održati kućni savjet kako bih im objasnila kak do daljnjeg oni jedu sam kruh, a mama pije sam rakiju.
Post je objavljen 10.02.2008. u 10:23 sati.