Je...volim blato i kišu...volim duge usamljene šetnje sa psom...volim kada prohodamo deset kilometara i ne sretnemo nikoga...volim skakati po lokvama i špricati psa dok se on luđački veseli i pokušava svaku kapljicu uhvatiti zubima...volim onaj smirujući šum kiše koji kao da me odvodi daleko od svakodnevice...volim...
Al brate slatki sad mi je fakat više dosta brisanja i kupanja malog ludog psa...mislim...dođemo doma toliko blatnjavi da bi najbolje bilo da nas čiko u susjednoj autopraoni oboje ispere minivošom...pa potrošim pola sata dok psa i sebe koliko toliko dovedem u red da uopće možemo ući u stan.
Dakle...sklonite se tmurni oblaci...sunce nam milo ukaži se na obzoru i ostani s nama neko vrijeme...posuši nam livade i šume...okupaj naša blijeda lica svojom zrakom...i nemoj nas previše spalit svojom UV snagom...
Post je objavljen 05.02.2008. u 07:35 sati.