Eto još jedne moderne psihološke knjige na tržištu koja pokušava ukazati na to kako roditelji zajebu djecu koja odrastaju u nenormalne ličnosti.
Vjerujem.
Knjiga "Zajeb... su vas" svakako će postati moje vlasništvo jer nešto malo opisa koji sam uspjela pročitati u časopisu daje ilustraciju moje analize mojih roditelja. A školovana sam za to.
Znam da su moji roditelji zajebani od strane svojih roditelja, a onda su moji roditelji zajebali mene, a onda ću i ja sjebati svoju djecu. Naravno - ne namjerno. Ali u želji da odgoj djeteta prođe što bolje, svatko napravi neku falingu koja se onda manifestira kroz odnose s ljudima - prijateljske ili ljubavne.
Puno psujem, ali zašto bih se ustručavala... kočijaš sam bila i ostala :)
Ja spadam u petinu ljudi koja IZBJEGAVA. Gladna ljubavi u odnosu sam dominantna i nametljiva i izbjegavam bilo koji oblik duboke povezanosti, a da ne govorim brak i obitelj. Da, podsvjesno sve to želim. Želim brak i obitelj, ali molim boga da se ne nađe takav koji bi to htio samnom.
Jer da želim, ne bih četiri puta pobjegla pred zarukama, ne bih nogirala "normalne" dečke jer su dosadni, i ne bih gubila glavu za ološima koji imaju problema sa svim i svačim... (psssttt).... i s kojima unaprijed znam da je brak i obitelj nemoguća misija...
A ond kao patim... i dok patim, već vrebam slijedeću žrtvu... to je moje prokletstvo...
To o mojim roditeljima kaže štošta... što zapravo zaista jesu...
I kada meni moji roditelji sada kažu "Pa zašto ne razgovaraš s nama?", ja jednostavno poludim i kažem im da je malo prekasno da u 30-tim godinama traže od kćeri da razgovara o svojim problemima, a kada sam ih trebala u djetinjstvu i mladosti, onda moji problemi nisu bili tako bitni da se o njima razgovara.
I nisam bliska s roditeljima jer zaista smatram da su me prepustili meni samoj, a sada se sve nešto čude zbog toga kakva sam...
Dijete se ne može napustiti samo fizički, može se napustiti i psihički, a ja to eto prošla... i jednako je loše...
i sada bi oni da sam ja "normalna"...
i sada bih ja da nisam zajebana...
i sada mene samo Samac pita "Ostavili su nas, zar ne?" jer jedino on razumije...
Ostavili su me Samče...
Ostavljat će me još... oni loši koje želim...
Ostavljat ću još... one dobre koje ne želim...
Ako ja svoju djecu jednog dana ne odgojim kao one koji IZBJEGAVAJU, onda imaju šanse upasti u grupu onih koji su OVISNI, OKLIJEVAJU ili su SIGURNI.
Samo ime govori, SIGURNI su najbolji i takvih ima najviše, ali ja takve ne poznam. Oko mene su sve ostale zajebane kategorije jer uvijek imaš slične oko sebe. Ostali - normalni - su ti čudni :).
Ali ne znam zašto se brinem kada taj zajeb ide kroz generacije i ići će tako još dugo, dugo...
Post je objavljen 31.01.2008. u 21:05 sati.