Tesko je u zivotu brinuti se i njegovati nepokretnu osobu.
Prisiljen si to raditi, jer je osoba iz blizeg kruga obiteli i ne mozes gledati tako bespomocno bice
koje uveliko ovisi o tebi.
Dvije godine slogirana , i iz dana u dan sve vise molim Boga da mi da da izdrzim. Pocinje mi se gaditi
sama pomisao na tu osobu.Jednom je samo presvuci kada ima stolicu i sva se zamaze svojim izmetom, to zaista nije lako.Mozda nemam dovoljno ljubavi prema toj osobi ,
pa sam vec klonula duhom.Fizicki, psihicki, materijalno takve osobe sve uzmu.Cesto razmisljam hoce li ona mene sahraniti ili ja nju.Roditeji u takvim situacijama jako puno imaju problema sa svojom djecom. Djeca su zanemarena i onda slusaju jednu te istu pricu svaki dan. To ih ubija!Toliko morate biti jaki u takvim momentima da iz vas ne progovori zloca, nego im morate dati primjer strpljivosti.Jako tesko ostati pribran u necemu nemogucem, a mora biti moguce.
Post je objavljen 28.01.2008. u 13:07 sati.