Tužno srce
Svaka suza,svaka kap
dolazi do nečeg,
nečeg velikog,
mog srca.
Svaki put,
svaki put,
čak i kad,
kad mala kap,
kap suze
padne na,
na nešto što,
što diše.
A diše,
diše moje,
moje srce.
Ono malo,
maleno srce
postane tužno i,
i prestane udisati,
udisati moju ljubav.
Bude mrtvo kao da,
ne osjeća ništa.
Kao da nema zraka ali
još stojimo na,
na bespomoćnom tlu.
Iako je bespomoćno on nas,
on nas pridržava na,
na krutoj zemlji.
A mene i moje,
moje srce pridržava,
naša snaga.
Ali snaga se udruži sa,
sa krutom zemljom,a ja i,
ja i srce kad nas napusti
naša snaga padamo u,
u veliku lavinu.
Jedini izlaz je da udahnemo ljubav
još jednom samo više i,
i zaboraviti ćemo,
sve,ali znat ćemo da je,
snaga bespomoćna,a
da LJUBAV MOŽE SVE POBJEDITI,
AMA BAŠ SVEE!!!
Neizmjerna ljubav
Danima ne,
ne mogu spavati
zbog tuge koja mi je
u srcu.
Srce će mi puknuti
od tuge koju,
koju si mi ostavio
otkako si otišao.
Kad bi bilo sve tako lako
da te zaboravim ali ne mogu.
Ne čujem ništa samo
tvoje šaputanje koje mi
govori da me voliš.
Iako znam da je sve to
bila laž,
fali mi.
Fali mi tvoj pogled
koji mi je pred očima.
Voljela bih se iz svega toga
jednostavno probuditi,
da je to samo jedan
ružan san.
Ali ne mogu.
Kao da sam vezana lancima
i da ne mogu izaći iz ove
životne more.
Post je objavljen 26.01.2008. u 21:01 sati.