Ajmo malo videt kaj je bilo u današnjih najgledanijih trideset minuta, kak veli Šprajc. I nemoj da mi negdo tam veli da zgasim telkač. Nije to tak jednostavno. Zgasiš telkač a sve ostalo upaljeno. Jebiga. Po Dnevniku se jednoumnom dan poznaje, a u danu više-manje svi živimo, osim naravno, časnih i nečasnih iznimaka. Elem, izdvojila bih nekoliko stvari. Generalno Dnevnik HTV kao da sjedi na pol školjke. Nije ni Dnevnik Nove TV, a nije ni Dnevnik. Pa sve curi uokolo. I nema tog domestosa koji bu to počistil i dezinficiral. Ni na vidiku. Uvodna pizdarija o slomu burze ne priliči jednoj ozbiljnoj informativnoj emisiji kao što ni jednoj dnevnoj novini ne priliči da se natječu sa 24 sata i uslikavaju poginulu djecu na naslovnicama. Užas i strahota. Ondak je uslijedila erotska masaža i podcjenjivanje raje (je li termin podcjenjivanje s obzirom na rezultate glasooojvanja ipak razuman) s smešnoglupom reportažom u vidu ankete iz dežele. Zaključak: Janezi samo kaj nisu odapeli, i to nije sve...poskupljenja idu dalje...sve je teže...grozno je. okej. Hateve mi čita misli. Jerbo i u Kongu je novinar Aščić. I sad raja treba čekat puno opširniju reportažu iz Konga. Da viš ti kak se živi tam. I kaj bi mi šteli, koji kurac?! Ak može deset malih crnaca zakaj ne bi četiri milje Rvata. Odlično Šprajc. Odlično! A ti Bandiću der sutra diži te tramvajske karte na dvajst kuna. Ovo kaj si ih digel na deset to je onak da se stvarno posramimo malih crnaca iz Konga. Pa kod nas je zaprav sve zabadava. Osobito čast. Pa smo tako prije prognoze nevremena vidjeli kamo su ažurni suci doveli slučaj Ivankić. Slučaj? Jebote slučaj!? To je njima slučaj. To je za Ivankića i njegovo troje djece tragedija. Osobno sam površno poznavala tog vedrog čovjeka i tu skromnu, a pametnu ženu koju su mediji u prvom naletu prikazali kao neuku primitivku koja ne ide svaki mjesec giniću. A ženica je bila profesorica matematike i triput je rodila. I zakaj bi svaki mesec išla giniću?! Osobito ak se taj ginić zove Kurjaković. Četvrti put je ostavila i svoju i dušu svog nerođenog djeteta u bolnici Sv. Duh. I slučaj za Kurjakovića otišel u zastaru. Pa kaj još pričamo?! Na kaj da se žalimo?! Fuj, bljuj.
Nekidan je na istom tom hateveju prikazan neki francuski dokumentarac o trudnoći i porodu. Upala sam na pola. Ženska je već bila u petom mesecu. Mogli smo pratiti bebu u trbuhu joj, a pogledali smo i porod. He, he...Kad se sjetim svog prvog poroda i Borat bi mi zavidil. Nas pet nakon sveukupno pedeset sati trudova dočekasmo tetu čistačicu koja je dezinficirala istim onim domestosom podove ispod nas i usput, valjda zbog naše opravdane derače (ni bilo onda epiduralnih pikica i sličnih pomagala), dobacila nam svima: a kaj, fukati ste se mogle a sad nemrete roditi. Jebote led. I kaj sad. Lako je reči nemoj gledat, nemoj čitat, začepi si vuha, usta i rit. A kaj sutra kad krenem međ ljude po kruh svagdanji. Jel bum imala posla s ljudima koji su isto sve to začepili?! Kaj ak ne?! Jer, ne gledali mi, ne čitali i ne slušali istom se Kurjaković i ovaj put izvukel, a jošte više nečasno i jadno i dalje obnašaju sudačku "čast" oni koji po meni ne bi obnašali ni odvoz smeća (svaka čast smetlarima, to sam samo kanila uhvatiti neke okvirne krajnosti s obzirom i na prihode jeboimpas). Nekako si mislim da je i Ivankiću drago kad smo barem malo informirani o njegovoj kalvariji, iako je to onaj tip čovjeka čiju ispravnu kičmu nisu mogli polomiti ni smrdljivi uvriježeni dolari ponuđeni mu, ni dugo traženi posao ni sav naš više-manje usrani pravosudni ritam. Sram me ovakve pravne države i fakat ne znam kaj bum ovim malim zelenima kaj su uprav došli iz avenuemalliusa rekla o tom. O šopingu i rasprodajama sam im se povedala, pa su zato i išli provjeriti znam li o čemu govorim. Sad su se valjda uvjerili. Ja znam o čemu govorim iako bih često radije da nemam pojma.
Post je objavljen 22.01.2008. u 20:17 sati.