Marketing
Novi januar pred nama....
Znam da sam možda trebala napisati siječanj,al onda uopće ne bi bilo u stilu Đoleta,tak da...
Nisam neko vrijeme napisala post jer stvarno nisam imala vremena.
Na staru godinu je bilo dobro, iako je ,naravno, moglo biti puno bolje. Bilo je dosta pijanih i onih koji su mi bježali na trg...
Prepoznat će se takvi....
Onda me Karolina točno u 1 probudila da odmah dolazim kod nje. I čim sam se vratila kući Marta i Maja zovu na piće. Onda sam se ostatak tjedna odmarala
od ta 2 dana i onda u petak u Zenge. Karolina, Jasine i Monika su slavile rođendan pa sam morala biti prisutna. E tad je već bilo malo bolje....
A i ja sam bila u malo boljem raspoloženju. Na to su utjecale neke stvari, osobe...
Onda u subotu kad je padala ona fucking ledena kiša me Marta zove u dvoranu i ja naravno odem(bratov frend me dovezo) a kad smo se Barbara i ja vraćale otišle smo do njene bake jer je puno bliža nego naše kuće pa je njen tata došao po nas. A jesmo lijene.... Al skoro smo se razbile na tom ledu....
Pa onda opet u nedjelju na ligu... pa u ponedjeljak, jučer i danas štrebat dicte iz latinskog!
Ima ih 180 i naravno sve ih moramo znati i napisati! Znam oko 90, još SAMO toliko....
Sad je maloprije Barbara otišla od mene.... A jesmo se smijale i glupirale...Nije se htjela sa mnom igrat koncerta. Bad girl! Znam da to zvuči dječje i te stvari, al ja MORAM svaki dan pjevat. I to non-stop! Samo mi upalite Winamp ili CMC i kako moja mam kaže:"Tebi samo da je mikrofon."
Samo to....
Ajd sad nešt malo pametnije....
Svi znate da je nastupila nova 2008. godina i sad bi svi mi trebali biti dobri i poštivati svoje novogodišnje odluke(ja ih naravno nemam,al ako neko ima...) jedno 2-3 mjeseca i onda sve po starome. Trebali bismo nešto bolje napravit za sebe i ,ako smo u mogućnosti, za druge. Baš čitam u novinama da se Dudu nešt ljjuti na Mamića i da mu se ne javlja. Ne volim ni ja Mamića,al nije mene spasio s neke klupe u parku na kojoj sam se smrzavala bez prebijene pare i bez ičega za jesti. Kaže Dudu da su ga njegovi golovi doveli do Arsenala. Da, to je istina,al tih golova ne bi ni bilo da je ostao tamo odakle ga je Mamić doveo na trening i dao mu priliku! Priliku da postane to što je sada! Vrhunski nogometaš koji igra za reprezentaciju i Arsenal! Pa nije to neki seoski klub! Dudu bi se malo mogao zamisliti nad onim što je rekao i što je napravio tj. nije napravio Mamiću. Ako je sve to, naravno, istina. Novinari su vrlo vješti u izmišljanju ovakvih priča, pa....
Al ima nešto stvarno puno gore od ovoga. Ima neki mali dečkić u Zagrebu ili negdje drugdje,nije bitno gdje,koji već 2 godine ne može hodati, a nitko ne zna šta mu je. Tko će mu pomoći? I on treba nekoga, kao što je Dudu trebao nekoga, kao što i svi mi ponekad ne možemo sve sami koliko god se trudili.
I ona cura što je nestala i koju su jučer našli mrtvu je trebala nekoga da joj pomogne. Nažalost, taj netko nije bio tu za nju. Nije joj imao tko pomoći i sad je više nema. Ne možemo je vratiti.
Ni nju ni sve one koji nam toliko nedostaju,a ne će se vratiti i moramo nastaviti bez njih,koliko god nam to teško bilo. I kad god pomislite da možete sami, da vam nitko ne treba sjetite se tih ljudi i pustite nekog novog u svoj život. Da vam pomogne. Ili da jednostavno bude tu. Uz vas....Isto tako budite uz nekoga tko vas treba. Pomozite mu ili samo budite dobri prema njemu. Jer dobrota je ono što gluhi čuju,a slijepi vide. Dobrota se ne zaboravlja....
btw...fuck.... opet mi je post neki tugaljiv
....drugi će biti bolji....veseliji svakako.
Veliki kiss svima i nemojte misliti da sam u nekom bedu jer stvarno nisam. Samo su mi te stvari sad pale na pamet. Ili su one stalno tu...samo malo potisnute... ?
Evo ostavljam vam 2 Đoletove pjesme prikladne s naslovom....
Ne volim januar
Ne volim januar ni bele zimske vragove.
U svakom snegu vidim iste tragove,
tragove malih stopa, broj trideset i ko zna,
kako polako odlaze.
Više ne prolazim ulicom Dositejevom
i nemam pojma kad neko pita gde je to.
Tih dvesta šest koraka dužinom tog sokaka
nikad ja nisam brojao.
Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.
Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta će od mene postati,
mali anđele moj?
Ne gledam filmove iz ranih sedamdesetih,
dosta je suza i rastanaka nesretnih.
Ko takve stvari snima? Baš čudnog sveta ima,
tako se lako rasplaču.
Nisam te nikad čuvao,
nisam te nikada mazio, pazio.
Tvoju sam ljubav gazio,
svemu smišljao broj.
Nisam te nikad štedeo
i nisam umeo stati ni ostati.
Šta će od mene postati,
mali anđele moj?
Prvi januar
Halo? Ej, ćao!
Ja sam, zar mi ne znaš glas?
Zvao sam te, nisi bila tu.
Pa eto, malo cugam,
znam to nije spas.
Ništa, želim ti sretnu novu godinu,
ćao!
Pomisli u ponoć na mene, na nas,
pomisli na Šoltu, na klince i bas.
Možda novi januar donosi spas,
pomisli u ponoć na mene, na nas.
Ne daj da nam snegovi zaveju trag,
pogledaj kroz prozor kad sklopi se sat.
Nosiće te mašta ko čarobni sag,
ne daj da nam snegovi zaveju trag.
Halo, tu je društvo, hajde dođi i ti.
Da, i on je sa mnom, pa šta s tim?
Čula sam da negde si u planini,
Ma dođi, tako želim da te poljubim, sad.
Pomisli u ponoć...
Post je objavljen 09.01.2008. u 22:51 sati.