Marketing
Terry... Da, da osvajać srdaca
Mogu reči da sam sretna... Jer zajsta i jesam.
Mogu reči da sam slobodna... Tako se osjećam.
Mogu reči da uživam... Ne mogu to sakriti.
Mogu reči da sam dijete... Imam 12godina.
Mogu već svima reči sretna Nova Godina.
Sretna sam, vesela, nasmijana. Družim se sa ljudima koje volim... Uživam. Nitko me ne prisiljava na ništa, letim... Volim mali broj ljudi... Družim se sa mojojm prijateljicom koju kada je škola rijetko viđam. Uživam, šetajući se. Jučer i danas sam bila na Fužinama. Bio je to Terryev prvi snijeg, prvi izlazak na neki bijeli prekrivač. Bio je sretan, zadovoljan, kako samo može jedno stvore biti sretno. Puno zahvale, vraćao je dvostruko... Volim ga, volim sve što mi taj moj mali pas daje. I on voli mene, on je sretan pas. Sve je oko mene sretno. Imao je bijelu njušku od snijega, smijao se.... Sakrivao se iza drveća i onda nas zaskočio, zavaljao se u snijeg i tako još više rashladio. Ipak tibetanac je, a krv i geni nisu voda. Uživala sam gledajući tu ljepotu i nježnost, uživala sam šećući se po Fužinama (ljeti meni jako dosadno mijesto). Zabavljao se, nije propadao u snijeg... Dobio je par keksića, jer on to zaslužuje. On zaslužuje našu ljubav i sve naše. Jučer je bilo rečeno da ćemo se malo prošetati tek tolko da vidimo dal' će voljeti snijeg, a onda je moja mama rekla 'Mužu, vozi nas i sutra'. I danas smo bili. Sretna sam, ispunjena, znam da su oko mene ljudi koje volim. Ne uzrujavam se što mi ljubav nije naklonjena... Imam se čemu diviti, veseliti i mogu maštati. Još uvijek mi misli lete na skakanje po Fužinama, a onda... Došli smo doma, a on poručao i sada spava... Uživa u toplome stanu i mazi se.... Da, da... Ljubav prema psu ne može se izraziti riječima. Nikada nisam sanjala da ću vojeti toliko svog psa. To crno klupko sreće. Tu ljubav i sve ostalo njegovo. Zamislite, kada ste bolesni pokraj vas je pas i cijeli vas dan čuva, kada plačete dođe do vas i liže vam suze, kada spavate skoči na krevet i zaspi pored tebe, a ono malo dlake (koje je stvarno malo) koju moramo pokupiti ne može se uporediti. Pas vam se uvuče u kožu. Zapravo, ovaj post uopče nije trebao biti o mom psu, ali ljubav ponese svakoga.... Danas ga još moram počešljati i zatim dobro očetkati, da mi lijep dočeka Novu Godinu. Biti će to pravo obiteljsko druženje: mama, tata, sestra, pas i ja.... Naravno moj se Tery ubraja u člana obitelji, jer njemu samo fale riječi... Svi koji namaju psa nabavite ga, pravi je prijatelj, mali ljubomorac i pravi osvajač srca. Sa psom nikada nije dosadno, i baš kada mislite da ste sve u kući sredili i kako možete se odmoriti iz špajze se nešto prevrne. Dođete i vidite zečja kućica okrenutu, a pas, a Tery umiljato gleda.... 'Stvarno nisam ja, samo je'... I što reči opet potrošiti 30 minuta na uređivanje napravljenog nereda.
P.S.- Moj tata sada reče: "A nisi napisala da je gnjavež". 
(Nisam imala drugu sliku, pa sam stavila ovu, koja je odprilike stara 2mjeseca)
Post je objavljen 31.12.2007. u 15:44 sati.