Ovaj mjesec je prošao brzo. Nakon Jamesovog odlaska, otišli su, također još neki učenici. Svi iz Slytherina. Prisjetila sam se što mi je rekao zadnji dan.
Flashback
Nakon što me izvukao iz dvorca i objavio da mi treba nešto reći, nisam očekivala nešto tako veliko. Nisam očekivala to.
-Moram otići. Vodemort ponovo jača, i okuplja svoje pristaše. Moja sestra nije tu da bi nastupala na balu. Došla je po mene. Ona želi da se pridružim Voldemortu. To nikada neću napraviti. Međutim, ako ostanem, već će netko doći po mene. Tako da... Moram ići. Ovaj... žao mi je. Čuvaj se.-
-Ideš sad?!?- razgoračila sam oči.
-Sad je krajnji trenutak.-
Mahnuo mi je i otrčao do zabranjene šume. Izvukao je metlu i odletjeo. Samo tako. U tih 5 minuta, otišao je iz Hogwartsa. Da trenutak nije bio takav. Smijala bih se.
End of Flashback
Nakon Jamesa, otišli su mnogi Slytherini. Ali ne onim putem koji je on odabrao. Oni su odlazili... takoreći neprimjetno. To bi sve bilo pažljivo isplanirano. Ali na kraju, nitko nije mogao sakriti ili nadopuniti poluprazan stol Slytherina.
*****
-Koncentrirajte se na predmet. Budite predmet. Imajte samo njega u mislima.-
Tako su uglavnom tekle sve moje instrukcije kod prof. Dumbledorea. Telekineza, ili pomicanje predmeta mislima, nije bila nimalo lagana, kao što mi je objasnio Dumbledore. ''Biti neki predmet'', čini se, nije mi bila jača strana. Nisam znala zašto baš ja moram biti 'čuvarica vode'. Nije mi išlo upravljanje vodom ni telekineza. Ocjene su mi se pogoršale, upravo zbog instrukcija, koje sam smatrala potpuno nepotrebnim. Ne zato što sam mislila da to mogu svladati, nego upravo suprotno. Mislila sam da to neću nikada svladati. Nemojte me smatrati pesimistom, iako to znam biti. Znam da nisam optimist, osim u situacijama u kojim meni to odgovara. Mislim da je najrealnije... realist. Nepopravljivi realist. To mi je mama znala govoriti. Dok sam bila mala. Dok je još živjela s nama. Dok se nije posvađala s tatom. Nakon toga, ona se odselila, a ja sam ostala živjeti sa tatom i bratom. Svaki Božić, Uskrs, moj rođendan, i svaki važan i nevažan blagdan dočekivala bi me hrpa poklona. Sve sam ih odnosila obližnjem domu. Nisam podnosila majku, baš zbog toga. Htjela me potkupiti slatkišima i stvarima.
*****
-Misliš li da će ti uskoro doći sova?- zapitkivala me Angie.
-Angela, to me pitaš zadnjih DESET dana. Neznam.- odbrusila sam.
-A daj... šta misliš- EVO JE!!!-
Kriknula je iz sveg glasa Angie, dok se crna sova uz bučan udar spustila ispred mene. Odmotala sam joj smotuljak i pismo s noge. Smotuljak sam dala curama, koje su se uvijek veselile maminim slatkišima, a pismo sa spremila u džep. Namjeravala sam ga spaliti. Obožavala sam vatru. Od 2 razreda, ona mi je bila rješenje za sva mamina pisma. Svratila sam pogled na cure, koje su izgledale ko mala djeca. May je imala veliku lizalicu u ustima i veliki smješak na usnama. Luise je žvakala neku žvakaću koja mijenja okuse i boje, Angie je trpala u usta grah sveuokusnjak, a Amelie ih je sve gledala i odmahivala glavom. Skoro sam ju mogla čuti kako govori: Cure, imate 15 godina, ponašajte se primjerenije. Nasmješila sam se na tu pomisao. Čini se da je baš Amelie nedostajala našem društvu. Smirena, pametna, odlučna. Držala se pravila, ali nije im se pokoravala. Držala je do toga što ljudi misle o njoj, ali nije robovala tome. Imala je dozu blagosti koja je zračila iz nje. Neku posebnu auru. Njome je odisala i sada, dok je smireno sjedila gledajući cure koje su jele neumjerene količine slatkiša. Potsjetila me da moram otići ''pročitati'' mamino pismo. Otrčala sam u spavaonicu i stavila ga na prozor. Izvadila sam jedan upaljač i zapalila pismo. plameni jezici su ga obuhvaćali, dok se nije pretvorio u pepeo. Nije me zanimalo što piše unutra. Znala sam da me sigurno moli da dođem na božićne praznike kod nje, i da možemo zajedno živjeti. Otresla sam tu pomisao i usredotočila se na malu figuricu pokraj Mayinog kreveta i pokušala ju pomaknuti. Nakon 10 minuta neuspjeha, odlučila sam. Otišla sam do Dumbledoreovog kabineta i zalupala po vratima. Otvorio ih je.
-Ja ovo više ne želim. Ne želim biti jedna od čuvarica. Odustajem.-izjavila sam.
-Dobro, ako vi tako želite. Neću vas na ništa prisiljavati.-
-Doviđenja.- promrsila sam i izgubila se u tami hodnika.
Nowi post!!!
P.S. nisam stigla javiti, pa da vidim tko će me se sjetiti!
Post je objavljen 27.12.2007. u 10:54 sati.