Jutarnja šetnja je protekla mirno i bez psećeg pokušaja da se nadmudruje...naime obično u kratkoj jutarnjoj šetnji pas koristi sve svoje sposobnosti kako bi me odvukao što dalje od kuće i kako bi ta jutarnja šetnja što dulje trajala.
Da nabrojim samo neke trikove...pas ne želi obaviti fiziološke potrebe jer razmišlja, ako ne obavim garant će gazda dulje ostati vani, a onda kada dođemo doma pas krene cviliti jer nije obavio ono što je trebao...onda recimo pas kao ovlaš hoda i pažljivo i poslušno pušta mene da vodim, ali onako na granici između poslušnosti i neposlušnosti navlači u smjeru gdje zna da bi mogli sresti kakvog pesonju za igru...i jedna od najbolnijih metoda, veselo umiljavanje koje ja slomljenog srca moram izignorirati i onda žalosne oči u koje moram gledati i truditi se da ne proplačem.
Evo volio bih čuti koliko vi često šetate svoje pasonje i koliko se njima bavite kroz dan.
Moj pesonja ujutro od 5,15 - 5,40 ima jutarnju šetnju u koju ga ja vodim...nakon toga je pas čitavo prijepodne sa mojom dragom ženicom i bebom koje ga nahrane (ako pas ne protestira i odbija hranu) i trude se da pas što više bude uključen u njihove aktivnosti (beba je još mala pa ne smije van po ovoj zimi) bude tu i malo igre i maženja kad got se stigne. U sklopu tog prijepodnevnog druženja dođe i jedna trominutna šetnja da se pas olakša...onda ja dođem doma oko 15,30 i odmah vodim pesonju u jednu šetnjicu od dvadesetak minuta...nakon toga ručam pomognem po doma što treba i ako bog da sjednem petnaest minuta i onda povodnik u ruke i oko 17,30 idemo u dugu šetnju koja nikada ne traje ispod sat i pol, a često traje i po dva do tri sata...na večer pas ima hranjenje (osim ako nezadovoljan, jer mu je dva sata šetnje bilo premalo, ne odbije hranu) i ostatak večeri pesonju stalno netko mazi, ili se s njime igramo kroz neke igrice primjerene za stan i onda oko 22,00 pesonja ide u petominutnu šetnju za piš prije spavanja.
Vikendom obično pas prije podne ide u dugu šetnju, a onda poslije podne još idemo u jednu šetnju od 45 minuta i u međuvremenu još idemo u sve ove kratke šetnjice koje sam već prije opisao.
Kad beba bude mogla ići u šetnje onda će pas još i više biti po vani u šetnjama.
Bilo kako bilo ja imam dojam da sam stalno sa psom u šetnji, a da u međuvremenu obavljam ono što stignem. Eto...ja to tako...a mom psu to sve skupa zajedno nije dovoljno...moj bi pas da stalno ima nekoga tko će se samo njime baviti...na žalost to mu ne mogu pružiti...jesam li zbog toga loš pasovlasnik...
Štajaznam...
Post je objavljen 27.12.2007. u 07:34 sati.