Napokon je pao i snijeg.
Napokon nam je Božić bijel i napokon je Božić onakav kako očekujemo od njega.
No, da li je u našim očima baš onakav kakav treba biti, ovisi.
To je ipak individualno.
Meni je strašno drago što je sve prekriveno bjelilom i neka ralice ne očiste ceste jer ovako je puno ljepše.
Istina Bog, teško je vozit, ali nije Božić svaki dan.
Meni je vožnja po tom snijegu savršena, voziš fino polako, skližeš se i uživancija baš.
Pošto je sad u svijetu skoro sve izkomercijalizirano, pa tako nije ni Božić pošteđen. Iako je meni žao zbog toga jer mi je to najdraži Blagdan. No, šta se može.
Jedino mi je žao što se mnogi ljudi ne znaju iskreno veseliti poklonu.
Poklon treba biti od srca i svaki poklon je neprocijenjiv. Ali zašto su ljudi toliko blesavi (kad moram upotrijebit takvu riječ na ovaj dan) i traže više i više?
Zašto ne mogu biti zadovoljni poklon kakav je? Od srca?
Meni je to najbitnije, da je od srca.
Da je netko ipak mislio na mene.
Ne bi mi smetali ni da nisam ništa dobila, ali da me se netko ovako sjeti.
Ali ...ebeš to kad su ljudi pokvareni.
Stoga, smatrate li Božić komercijalnim Blagdanom ili ne, darujete i primate li poklone od srca ili ne, čuvajte lampice da vam dugo traju i ne igrajte se s vatrom i Sretan Vam Božić svima.
Ana
Post je objavljen 25.12.2007. u 11:55 sati.