...Liberalni komunisti vole da ukazuju na to da je odluka nekih velikih medjunarodnih korporacija da u svojim pogonima ignorisu pravila i propise aparthejda bila isto onoliko znacajna koliko i neposredna politicka borba protiv aparthejda u Juznoj Africi.Ukidanje segregacije unutar kompanije,placanje iste nadnice za isti rad crncima i belcima zapravo je izvanredan primer podudaranja borbe za politicke slobode i borbe za poslovne interese,buduci da upravo te kompanije sada mogu uspesno da posluju i bogate se u postaparthejdskoj Juznoj Africi.
Liberalni komunisti vole maj 1968.Kakva je to samo bila eksplozija mladalacke energije i kreativnosti!Kako je ona samo poremetila birokratski red!Kakav je samo podsticaj dala privrednom i drustvenom zivotu posto su razresene politicke iluzije!Oni koji su u to vreme bili dovoljno stari samo su protestovali i tukli se na ulicama:sada su se promenili ne bi li promenili svet,ne bi li istinski revolucionizovali nase zivote.Nije li,uostalom,Marks govorio da su svi politicki prevrati bili beznacajni u poredjenju sa otkricem parne masine?I ne bi li Marks danas rekao:sta su svi protesti protiv globalnog kapitalizma u poredjenju sa Internetom?Na kraju krajeva,liberalni komunisti su istinski gradjani sveta-to su dobri ljudi koji stvarno brinu.Brinu zbog populistickog fundamentalizma i brinu zbog neodgovornih i gramzivih kapitalistickih korporacija.Oni sagledavaju"dublje uzroke"danasnjih problema:masovno siromastvo i beznadje koji pothranjuju fundamentalisticki teror.Nije im cilj da zarade pare vec da promene svet(i da,kao nusproizvod,steknu jos vise para).
Bil Gejts je vec najveci pojedinacni dobrocinilac u istoriji covecanstva,covek koji je svoju ljubav prema bliznjima ispoljio time sto je stotine miliona dolara dao za obrazovanje,borbu protiv gladi,malarije itd.Stos je u tome da,kako biste sve to mogli da date drugima,morate prethodno to i da uzmete(odnosno,kako bi rekli liberalni komunisti,
morate to da stvorite).Da biste pomogli ljudima,tako glasi opravdanje,morate imati sredstva da to ucinite,a iskustvo-odnosno spoznaja zlosrecnih neuspeha svih centralizovanih etatistickih i kolektivistickih pristupa-
nas uci da je privatno preduzece daleko najefikasnije sredstvo.Regulatornim omedjivanjem poslovanja privatnih preduzeca i njihovim prekomernim oporezivanjem,drzava zapravo podriva zvanicni cilj sopstvenog delovanja
(uciniti zivot vecine boljim,pomoci onima kojima je pomoc potrebna).Liberalni komunisti ne zele da budu samo masine za ostvarivanje profita:oni zele da njihov zivot ima dublje znacenje.Oni se protive staromodnoj religiji i zalazu se za duhovnost,za nereligijsku meditaciju(svi znaju da je budizam prethodnica neurofiziologije i neuropsihologije,da se snaga meditacije moze naucno izmeriti).Njihov je moto drustvena odgovornost i zahvalnost:oni su prvi koji ce priznati da je drustvo prema njima bilo nepojamno dobro i darezljivo,da im je dopustilo da razviju svoje talente i steknu ogromno bogatstvo,pa stoga smatraju da su duzni da istom tom drustvu nesto vrate i da pomognu ljudima.Upravo je to dobrociniteljstvo ono zbog cega je vredelo truditi se da se postigne uspeh u poslu.
Ne moze se reci da je ovo sasvim nova pojava.Setite se Endrua Karnegija,koji je angazovao citavu jednu privatnu vojsku da bi ugusio sindikalne strajkove u svojim celicanama,a potom je velike delove svog bogatstva razdao u obrazovne,kulturne i humanitarne svrhe,dokazujuci time da,iako pravi covek od celika,ima zlatno srce?Na isti nacin,danasnji liberalni komunisti jednom rukom daju ono sto su drugom rukom oteli.Na rafovima americkih prodavnica mozete da pronadjete laksativ sa ukusom cokolade koji se reklamira potpuno paradoksalnom porukom:Patite li od zatvora?Pojedite onda vise ove cokolade!-sto znaci,jedite jos vise necega sto samo po sebi izaziva zatvor.Celokupan danasnji ideoloski pejzaz odaje strukturu tog cokoladnog laksativa;upravo se zbog toga licnostima poput Dzordza Sorosa moze uputiti toliko primedaba.On oznacava nemilosrdnu finansijsku eksploataciju u kombinaciji sa njenim protivotrovom,humanitarnom brigom zbog katastrofalnih drustvenih posledica nicim neobuzdane trzisne privrede.Soroseva svakodnevica je otelotvorena laz:pola radnog vremena on posvecuje finansijskim spekulacijama,a drugu polovinu"humanitarnim aktivnostima"(finansiranju kulturnih i demokratskih aktivnosti u postkomunistickim zemljama,pisanju eseja i knjiga)koje su usmerene protiv posledica njegovih vlastitih spekulativnih aktivnosti.Dva lica Bila Gejtsa istovetna su sa dvama licima Dzordza Sorosa:s jedne strane,on je surovi biznismen koji unistava ili preuzima konkurente,tezeci uspostavljanju monopola;s druge strane,on je veliki filantrop koji rado postavlja retoricko pitanje:"Kakva je svrha da imamo kompjutere ako ljudi nemaju dovoljno hrane?"
Prema liberalnokomunistickoj etici,nemilosrdnom traganju za profitom suprotstavlja se dobrocinstvo-te dve stvari
jedna drugu potiru:dobrocinstvo je deo igre,humanitarna maska iza koje se krije ekonomska eksploatacija koja lezi u osnovi svega.Razvijene zemlje neprestano"pomazu"nerazvijenim zemljama(dajuci im pomoc,kredite itd.)i na taj nacin izbegavaju ono kljucno pitanje:sopstveno saucesnistvo i odgovornost za bedni polozaj u kome se nalazi Treci svet.Kada je rec o opoziciji izmedju"visprenog"i"nevisprenog",kljuc je u angazovanju spoljnih isporucilaca ili spoljnih proizvodjaca.Vi tako izvozite(nuznu)tamnu stranu proizvodnje-disciplinovani,hijerarhijski ustrojeni rad,ekolosko zagadjenje-na"nevisprene"lokacije u Trecem svetu(ili nevidljive lokacije u Prvom svetu).Konacni san liberalnih komunista jeste da celokupnu radnicku klasu izvezu u radionice u kojima rade bedno placeni radnici u Trecem svetu.
Nemojmo gajiti iluzije:liberalni komunisti su neprijatelji svake istinski progresivne borbe koja se danas vodi.Svi ostali neprijatelji-verski fundamentalisti,teroristi,korumpirana i neefikasna drzavna birokratija-zavise od lokalnih okolnosti.Liberalni komunisti su direktno otelotvorenje onoga sto je pogresno u globalnom sistemu upravo zbog toga sto zele da rese sve te sekundarne probleme u funkcionisanju tog istog sistema.Mozda je neophodno stupiti u takticko saveznistvo sa liberalnim komunistima u borbi protiv fasizma,seksizma i verskog mracnjastva,ali je vazno uvek imati na umu sta je to cemu oni stvarno teze.
Etijen Balibar,u STRAHU MASA(1997),razlikuje dva suprotstavljena ali komplementarna nacina ispoljavanja prekomernog nasilja u danasnjem kapitalizmu:objektivno(strukturalno)nasilje koje je inherentno socijalnim uslovima globalnog kapitalizma(automatsko stvaranje drustveno iskljucenih pojedinaca koji su izlisni,bez kojih se moze,iz redova beskucnika i nezaposlenih)i subjektivno nasilje novih etnickih i/ili verskih(ukratko receno rasistickih)fundamenatalizama.Iako se mogu boriti protiv subjektivnog nasilja,liberalni komunisti su ipak,uprkos tome,nosioci strukturalnog nasilja koje stvara uslove za eksplozije subjektivnog nasilja.Isti taj Dzordz Soros koji daje milione za finansiranje obrazovanja unistio je hiljade zivota ljudi svojim finansijskim spekulacijama i samim tim je stvorio uslove za razvoj upravo one netolerantnosti koju sam osudjuje.
Post je objavljen 20.12.2007. u 11:03 sati.