Da imam snage i da imam srca, da sam spremna da te izgubim. da sutra dan docekam bez tebe u svom zivotu.. rekla bi ti ovo:
Gagi, ti si mi sve u ovome zivotu.
Samo me ti mozes raspoloziti, samo me ti sretnom mozes napraviti.
Samo mi ti dajes osjecaj da mogu sve.. Da mogu da budem sve.. Nicije mi rijeci ni misljenja ne znace nista.. nicije sem tvojih.
U zivotu mi znacis sve. Nista ne bi ti rekla sto ne z nas, sto nisam govorila kroz ove godine zajedno..
al sam u isto vrijeme u periodama jako nesretna. Ne smijem nikome da kazem.. ne zelim da priznam da su neki u pravu, da moji starci kazu da su to odavno govorili.
Ti ne znas biti zaljubljen.. Ti nisi zaljubljen u mene. Ti mene volis, al nisi zaljubljen u mene. To je sto ja mislim. NIkad nisi rekao da jesi.. Nikad me nisi ispravio kad sam rekla da nisi zaljubljen, da te je proslo.
Znas Gagi, stvarno boli kad kazes.. " da pricam gluposti,da te peglam pricom", itd.
To je sve jer ti nisi raspolozen za tih prica.. jer ne zelis da ulazis u konflikte samnom.. a znas da te volim, i da necu da pretjerujem, i necu nestati, ostat cu tu s tobom..
al gagi to sve boli... Boli kad me sakrivas od svojih, od svijeta.
Kad se stidis da me volis.. i da samo samnom zelis da budes. ulazimo u 3. godinu i ti jos svojimane smijes da kazes da si samnom.. Kazes da se ne bojis, al znam da se bojis.. Nije ti 15 godina, da se bojis kako ce tvoji reagovati, da li ce se tebe odreci..ili slicno. Svoj si covijek..ili ti jednostavno roditelji toliko znace da si spreman da bacis svoju srecu u vodu da bi njih zadovoljio..
Ja koliko sam mozda pokazala da sam na strani svojih, kao sto si rekao prije dok smo bili zaruceni.. toliko sam u ove skoro 3 godine dokazala tebi i mojima da me nista i niko ne moze rastaviti od tebe.. .. I to samo pokazuje da sam spremna da prihvatim sta god da bude.. Al nije vrjedno, ako ces ti na kraju reci da ipak ne zelis, i nemozes.. Iz nekog razloga da budes samnom.
ne trazim da me zenis.. daleko od toga, al zelim normalan odnos s tobom. Da ne lazem ljudima, da se ne sakrivam kad trebam da idem kod tebe.. da idemo u kupovinu zajedno, i da smijem tvoje ime spomenuti da se vidi da te jos volim,i u srcu imam..
U zadnje vrijeme razmisljam da ti kazem da vise ne mogu. Kao sto i nemogu. Znam da te posao tare, da radis zajebane sate, al nije to razlog da prema budes fuj. Nije to razlog da se ne vidimo po 10-14 dana. kad neko nekoga voli, i umoran bi jos hodao km i km da se vidi sa osobom koju voli, al kod tebe toga nema.
Ja ne zelim da zivim bez tebe, ne zelim u novu godinu da udjem bez tebe, bojim se ako ti kazem,da ti dam da razmislis sta hoces od nas, da li zaista hoces NAS.. ili sta.. da kazes da neces.. i da nisi za nas.. A to nije zato sto osjecas tako, nego jer nisi spreman da svojima kazes.. Da se suocis s tim..
Volim te... al ja ne znam koliko vise mogu da budem ona lijepa i strpljiva cura.. ... Boli me srce i dusa.. Ne znam na cemu sam.... Imam te, al te i nemam. Ljudi ce da misle da sam budala, da umisljam, jer govorim da imam momka, al nikad me niko ne vidi snjim. NIko nista ne cuje.. I godine mi idu...
Da li je meni sudjeno da ludo volim... da me ljubav izludi, dok on mene ne voli.. dok se on ne trudi za nas.. za mene...
zasto ne mogu imati snage da kazes, da idem.. okrecem ledja.. daidem nekome ko ce mene voliti koliko ja volim tebe.Neko ko me nece pustati nikome ni zbog cega..neko ko ce se boriti za mene, i ko ce me postovati, i nece na mene svaki svoj zivac istresti..
Gagi, boli... al ti neces da slusas... neces da znas...
Post je objavljen 19.12.2007. u 22:04 sati.