Taman sam mislio da smo svi skupa zajedno uhvatili ritam i privikli se na novu, ili ti takozvanu, beba situaciju...a kad ono novi moment.
Već dva dana za redom, kada pas shvati da idem na posao i da neću biti s njime čitavo prijepodne, počne povraćati. Prvi puta sam mislio da je to od snijega kojeg je pesonja nemilice gutao unatoč mojim upozorenjima da mu to baš i nije pametno...ali sada kada se to ponavlja na isti način u istom trenutku...jedino s čime sam to mogao povezati jest moj odlazak na posao.
Dakle obavimo kraću jutarnju šetnju...vratimo se doma...brišemo se...dajem psu svježu vodu, spremam se za posao i trudim se pri tome komunicirati sa psom...svako malo ga pomazim i kažem mu kako je moj dragi pas i kako je dobar i tako...kad sam spreman za posao obično pozovem psa pred sobu gdje spavaju bebonja i ženica i tamo još malo pomazim pesonju...već dva dana u točno tom trenutku pas krene povraćati. Ja odreagiram tako da ga nakon toga pozovem na njegov jastuk, kratko i smirujuće ga pomazim, pospremim nered i odem na posao.
Mislim...bolestan gotovo sigurno nije...vani se igra juri leti i načelno mi ne izgleda baš bezvoljno...osim u trenutcima kada misli da je zapostavljen...a od dolaska bebe čini mi se da bi pas jedino bio zadovoljan kada bi ja od 0-24 bio s njim i s njim se igrao i sve to tako skupa zajedno.
Stvarno se trudim...ženica se trudi svo vrijeme koje nije oko bebe potrošiti na igranje sa psom, a i kada je oko bebe pokušava uključiti psa tako da mu se obraća da ga poziva da bude uz nju i bebu i da gleda i prati što se radi...uz to smo zadržali ritam šetnji i ritam hranjenja isti kao što je bio i prije. Stvarno ne mogu više od toga napraviti i stvarno mislim da su u manjini vlasnici pasa koji čitav dan mogu biti uz psa i baviti se njime...ljudi rade, idu u školu, na fakultete, imaju obaveze...i svi ti psi tako funkcioniraju...i velika većina njih nije nezadovoljna...a ova moja razmaženka, malo nek je joj nešto nije po volji ona je u stanju do te mjere biti u depresiji da eto sada i povraća kako bi privukla pažnju.
Zapravo...koliko got ružno zvučalo...nadam se da joj je to od snijega koji jede iako joj branim...čuo sam da je dosta pasa imalo povraćanje od ovoga snijega...ali zašto ujutro u isto vrijeme u istoj situaciji.
Vidjet ćemo...zabrinut sam...imam sve manje manevarskog prostora...trudit ću se maksimalno i dalje...ali imam i ja svoje granice izdržljivosti...nadam se da ih neću morati probijati.
Post je objavljen 19.12.2007. u 07:34 sati.