Marketing
Saputnik
Na granici sam bio posle ponoći.
Mrak je moja boja i tu nema pomoći.
Carinik, jos dečak,
klimnuo mi glavom zvaničan i krut
i samo lupio pečat:
"Sve u redu, laku noć i sretan put".
Put se odmotava k'o dugi sivi šal.
Sutra će se stare koke picnuti za bal.
Takav dan se pamti,
petnaest godina u vetar poslatih,
dolaze svi maturanti
al' će neki neke teško poznati.
Dosadne proslave mi dođu kao kazna,
ali svejedno,
idem, možda najzad saznam:
Gde je moja Pegava? Dugo me izbegava.
Nije mi se javila nikad više.
Magija je prestala, negde mi je nestala
kao leptiri pre kiše.
Gde je moja Pegi Su? "Nije ovde", rekli su,
"Oni su odselili, nemoj zvati".
Ostao je samo lik, mali verni saputnik,
mali svitac srebrni da me prati.
Promiču dani kao jablani uz drum.
Jutro već miriše na vanilu i na rum.
Gde su? Kako se drže?
Baš da vidim šta je s dobrim đacima.
Oni se potroše brže,
mi smo nekad bili generacija.
Dosadne proslave mi dođu kao kazna,
ali svejedno,
idem, možda najzad saznam:
Gde je moja Pegava? Dugo me izbegava.
Nije mi se javila nikad više.
Magija je prestala, negde mi je nestala
kao leptiri pre kiše.
Gde je moja Pegi Su? "Nije ovde", rekli su,
"Oni su odselili, nemoj zvati".
Ostao je samo lik, mali verni saputnik,
mali svitac srebrni da me prati.
I onda kad pročitaš i čuješ ovu pjesmu i ne samo tu šta drugo pomisliti nego: "Tko ga ne bi volio?" Ne znam kako vi stojite s Balaševićem, al ja ga naprosto obožavam u pravom smislu te riječi. Čak i više od pravog smisla. Nekad, svatko od nas pomisli šta će biti kad ne bude nekog nama jako dragog npr. člana obitelji, prijatelja (neki i sad znaju kako je to...) i onda se osjećaš grozno i sve što ide s tim. Naravno, i ja sam se nekad znala zamislit o tome i onda budem u bedu neko vrijeme i pustim si Đoleta i opet sam ona stara. I,naravno, onda pomislim šta će biti kad ni njega ne bude bilo. Znam, ostat će njegova glazba al' puno je lakše kad znaš da je on negdje tamo i kao da čeka samo da te utješi... Kad njega ne bude tko će me utješiti onako kako samo on to zna? Tko? I eto sad sam malo u bedu jer znam da će i njega nestati...polako... Kao magla... kao san... neodsanjan do kraja...
Puno pozdrava svima
i samo da kažem da nisam ništa posebno žalosna već sam samo pomislila šta će biti kad ga više ne bude... Nije ova pjesma nešto posebno značajna,ali kad ga netko sluša stvarno dugo onda kao da je i sam pisao tu pjesmu i osjeća ono što je on osjećao dok je pisao tu pjesmu...To je Balašević,samo on može pobuditi osjećaje koje nikad do sada nisi osjetio uz pjesmu. Samo uz njega je moguće osjetiti tugu i radost u isto vrijeme. On je moj mali svijet u koji bježim svako malo da se skrijem od loših stvari. Zato ga volim... Zauvijek...
Post je objavljen 16.12.2007. u 01:12 sati.