Marketing
What I've done . . . ??
Ipak sam odlučila da ću pisati blog. Nema veze št ga nitko ne čita jer ja ga pišem radi sebe a ne. . .
Napokon mi je život ono ne znam nešto što mi je trebalo.
Imam sve ono što sam samo mogla poželjeti. Prijatelje kojima je stalo do mene, mislim ono to sam tek sad skužila, zatim starce koji me podupiru. Škola mi je onak na mjestu nije pretjerano dobro ali. . . 
no da. . . Nakon svih onih priča koje sam objavila a i koje nisam tih ima dosta odlučila sam pokazat ih "stručnim" osobama 
Slučajno sam spomenula kako pišem priče i profa iz knjižnice odmah rekla da želi pročitati. Dala mi je pokoji savijet, kritiku i rekla je da nastavim pisati. Profa iz književnosti mi komentirala da se stalno isti osjećaji ponavljaju. . . pa ono allo 
to je bit.
Iako mi mnogi kažu to. . . jednostavno nisam mogla pisati o nečemu što nije utjecalo na mene. Ne mogu pisati viceve ako to nije u meni. . .
Veliku potporu dobila sam kompanije iz razreda. Odnosno od ljudi do čijih mišljenja mi je stalo. . . I napokon jedna vijest koja mi je donjela snage pisanje je moja stara. . .
Rekla mi je prije 3 dana da će kada mi profa vrati priče probat zvat neku izdavačku kuću da mi objave. . . mislim ono knjižicu za mene, jer tko bi to kupovo. . .
Knjiga koju pišem polako napreduje, jer sada tek imam materijala. Iako se čini kao da je to nemoguće i je. . .al. . . eto!
Tko bi rekao ja napokon imam neki život ako se to tako može nazvati!
Unaprijed zahvaljujem svima koji su čitali ovaj blog.
Naravno i pozd sve svoje. . . Alexandru, Natašu, Ivu (Balerinku-Ivchy) , kumi Lidiji koju puno vojim ako i ostale. . .a eto . . . *pusa svima!
Post je objavljen 10.12.2007. u 19:48 sati.