Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/rpasvitla

Marketing

Čudno...

Ljudi su baš čudni,pre i totalno...

Jutros san ima incident sa školon,prispa san skoro standardno samo me ovaj put nije niko doša probudit da bi na kraju opet stiga na sat,sa ili bez zakašnjenja smijeh

Doša je otac oko 9 sati,bija je ljut.Ja san pogleda mobitel,bija je isključen,a dobro se sićan da san ga ušteka da se puni sinoć i namistija alarme...

Ali dobro eto šta je tu je,ima san 5 sati pa nije bilo smisla ić više,a i lakše je opravdat cili dan.

Kad san vidija kakvo je vrime i sitija se rasporeda za danas,bilo mi je drago šta nisan iša,unatoč činjenici da ću najebat kad ćaća ode opravdat to i vidi stanje ali eto.Ja virujen da držin sve ocjene pod kontrolon,iako su neki predmeti kritični mislin da ih znan pa mi se sad nije problem javit.Jebu me samo neopravdani malo ali dobro...

Mater je rekla da ćemo reć da san bija bolestan,i počela kucat u drvo ko da me ne urekne...
Kaže mater : "A baš san i bila rekla jučer da nisi izostaja iz škole,biće imaš samo 2 neopravdana od tjelesnog,ovako mi i triba,sad ćeš se i razbolit !"

Prvo u totalnom je krivu u vezi neopravdanih,drugo možda kojih sat vrimena nakon šta je to izgovorila mene je zabolila glava.
I prvo san mislija da nije ništa,ali onda je postalo gadno.
I nakon šta san prvo u tome gleda spas od škole na još baren jedan dan,protreslo me je kad san se sitija da je ovo totalno krivo vrime godine za izostajat iz škole.

I onda kad su zvukovi počeli odzvanjat u glavi,svjetlost smetat,jaki miris bolit,posla san sve u kurac i poželija da san ipak zdrav...

Poslali su me da sredin suđe,stalno ustajanje i saginjanje koje je potrebno da se mašina za suđe napuni mi je ono baš tribalo na naku glavu,u kužinu je upa otac sa sređivanjen večere i brat sa kuvanjen kave pa se nisan tija tiskat nego san sija kraj peći dok njih 2 ne završe...
Pošto obično ja kuvan bratu kavu,on me je pita koliko čega ide i to sve da bude siguran da neće dobit neku splačinu smijeh

Brat je sija na konpjuter,a ja san se uvatija suđa,kad san završija mislija san si skuvat čaj,ali je otac i dalje drža cili špaher sa spremanjen večere,pa san otiša sist u dnevni.Vata me je led u donjem dilu leđa,ali nisan se tija opet upeć kraj peći jer se stvarno onda teško dignit sa nje,mislija san da je već gotovo.
Ja ću se razbolit,a na defektnog brata i mater morat će nas otac sve služit,to mi je bilo krivo.

Brat je tada otiša sa ocen u Makarsku,ja san se diga i spojia svoj konpjuter.
Primjetija san da me manje boli glava odjednon,i sad mi je bilo krivo šta ću ipak morat sutra u školu bang

Evo sad dok ovo pišen još me malo boli glava,ali mislin da ću bit dobro,šta mislin o tome neznan,zato san i počeja pisat ovi glupi post.
Tija san reć da su ljudi čudni,nekad kako god stala situacija ne odgovara in,tako na kraju ne znan ni ja šta mi odgovara.

Ne želin se razbolit,ali ne želin ni ić sutra u školu na jebenih 7 sati koji uključuju kontrolni i moguća 2-3 ispitivanja,a knjige nisan vidija skoro...
Da ne spominjen tjelesni poslje svega !

Sad bi triba učit ipak za svaki slučaj,ali ni to neću krenit dok mi brat ne upadne u kuću i ja se ne priselin sa konpjutera.

Na kraju šta će bit večeras ili sutra ujutro neznan,ovakve stvari nemogu kontrolirat ipak,ako se razbolin razbolin smijeh

Dobro moga bi popit neku tabletu ili u drugom slučaju skinit se i otić na kuću,uvik se da manipulirat ali ne,neda mi se.

Za svaki slučaj ću večeras učit !

Pa šta bude bude,pozdravljam !

Post je objavljen 03.12.2007. u 18:14 sati.