Uzmi me za ruku, vidiš da je još slaba, ni u korake svoje nisam sigurna. Još ne znam kuda me odvode, a tako me zanima sve o čemu mi vi veliki pričate. Vi imate puno priča, ali morate paziti na mene malu, vidiš kako ti čvrsto držim ruku jer mi moja još ne ulijeva sigurnost i zato se ne udaljavaj previše, trebaš mi i ostatak dana...Imamo mi još puno posla danas. Trebam prelaziti cestu, trebam minutu duže plakati prije nego mi obrišeš suzu.... I nemoj od mene traziti da prebrzo učim sama, nemoj me upozoravati, objašnjavati, pokazivati...samo mi kupi čokoladicu i pokaži avion na nebu kako ostavlja bijeli trag i ja ću odmah zamisliti da je moj i da će mi baciti bombone i već ću se u mislima uhvatiti za njegov rep...da nas vodi daleko, među sve ljude.....među ljude koji nam mašu i smiju nam se...
Slaži me malo, ajde, neka ti bude...
I ne ljuti se, imaj strpljenja sa mnom, voli me bez obzira na mene....
Post je objavljen 01.12.2007. u 13:03 sati.