Sami smo odgovorni za sebe i one za koje se brinemo; za svoju djecu i za svoje starce. Lijepo je možda dati svoj glas drugima i čekati u toploj sobi da oni naprave sve za nas. Sve kad bi i željeli, oni to ne znaju i ne mogu učiniti. Jedino što mogu, i što će uistinu napraviti, jeste da postupe onako kako misle da njima odgovara ili da bi na koncu i nama odgovaralo. Nekada nam to uistinu i odgovara. Tada je sve u redu. Najčešće nam tuđi postupci, proistekli čak iz našeg danog glasa, neće odgovarati. Zato, ne dajmo svoj glas nikome, držimo ga za sebe, odlučujmo s njim u svakom trenutku putem e-Sabora, onako kako nam tada najbolje odgovara. Ne, nije to iz razloga škrtosti. Ne dajmo svoj glas nikome iz najboljeg razloga; mi smo odgovorni za njega i za sve ono što iz njega proizlazi. Mi time nismo škrtci. Mi smo najodgovornije osobe. Osobe koje najviše daruju. Daruju same sebe i svoje vrijeme za dobrobit društva. Na koncu daruju i za same sebe, ali sve to ostvareno kroz druge, za koje smo ranije sve iskreno učinili.
Post je objavljen 30.11.2007. u 00:06 sati.