Marketing
Napokon doma...
Napokon sjedim, cijele dane samo trčim, nikak da se pošteno odmorim, ali dns sam napokon dobila ˝slobodan˝ dan i popila s frendicom kavicu u miru, popričala i odlučila napisat postić. Evo bila sam na razgovoru za posao i mogu reć da to nije ono što bi ja radila, poslić je tipa prodavanja osiguranja od vrata do vrata. Mislim da nitko ne voli takve ljude, a šta je najgore trebala bi početi od mjesta gdje živim. Svima sam ja simpa i draga i blablablaa, al 60% susjeda su umirovljenici i da im ˝doletim˝ s tak nečim 
... mislim da ću odbit, tj. ne da mislim već sam 99,99% sigurna. Istina da tražim posao i željela bi raditi, al opet tak nešto. Sad dok mi ne ˝gori pod petama˝ pričekat ću jer sam dosta molbica poslala pa možda se otvore neke nove mogućnosti. Optimizam prisutan i zato se neću hvatati za nešto što se meni osobno ne sviđa.
Kao što sam rekla dani su mi pretrpani, bakica je bolesna i ovih dana sam non stop bila s mamom kod nje. Krečile smo jer ona jadna ne može, a jednostavno ne želi gledati prljav zid (dolaze svećenici blagoslovit kuću i sad nju to pere), al dobro mami i meni to nije bio problem pa smo pomogle. Mamica je krečila, a ja za njom čistila... Zapravo super sam se osjećala znajući da baki to puno znači, a ja nisam ni osjetila da sam nešto radila. Nego ima jedna pričica vezana uz to čišćenje. Baka u sobici ima regal i na njemu drži boce, butelje, rakije...i to..., ali i svakakve figurice od kristala. To je moj pokojni deda izrađivao pa... uspomene. Hm, da se vratim, a među figuricama je jedan klaun od kojeg ja doslovno imam traume. Dok sam bila mala često sam prespavala kod bake, a taj klaun je gledao ravno na krevet u kom sam spavala. Tolko mi je jeziv (bio) njegov pogled da je to strašno. Uvijek sam se bojala da će oživjeti i nešto mi napravit. Čak sam jednom zgodom ˝slučajno˝ srušila klauna, ali kad sam došla on je opet stajao na ormaru. Djed (drugi :)) ga je poljepio i vratio, nisam mogla vjerovati. Počeo je rat između mene i klauna, u par navrata sam ga se pokušala riješiti, ali nije išlo. E tada sam ga počela gledati ozbiljnom prijetnjom, kao da je stvaran i zbilja sam ga se bojala. Znam ja da je on obična figurica, al jednostavno kao dijete umislila sam svašta i na tome je ostalo. Baka je nakon par godina shvatila da ga se bojim pa ga je stavila iza boca...tako ja njega nisam vidjela jedno 5,6 godina, do jučer... heh... susret sa starim ˝znancem˝ (koma), morala sam ga slikat da vam pokažem to odvratno stvorenje. Nije da se bojim klauna, al njega...brrrrr, sva se naježim. Čak i dan danas...
Ajd recite da nije gadan??!?
Šaljem jedan veliki smile...pusaaa
Post je objavljen 29.11.2007. u 15:16 sati.