Marketing
I've hidden my heart behind the bedroom door, now it's open I can't do no more...
Sve ovo ovdje je izgubilo bit. Ja sam izgubila bit. I shvatila sam da nemam potreba tu išta pisati o sebi, kad sam i onako nebitna. Čemu onda trošiti vrijeme na ovo?
I ne znam što me nagnalo da sad napišem išta.
Možda očaj jer ne znam što da radim? Kome da se obratim?
Sve te misli, situacije, ljudi, deprimiraju me. Možda zbog mene, možda zbog sebe.
Ništa ne ide u pravom smjeru. Uvijek nekud zalutam. I muče me vrlo uzemiravajući snovi. A kad ne sanjam, onda me muči život. Taj jebeni idiot koji nam ne pruža ništa dobro. Ili pruža, a mi smo preglupi da bismo to iskoristili?
Ja ne znam iskoristiti ništa dobro što se događa. To se zna. Ja uvijek gledam negativnu stranu svega. ili kad mi se dogodi nešto dobro, ja znam da iza toga dolazi nešto loše i da to dobro nije toliko dobro jer će se dogoditi nešto loše ako se ja budem veselila zbog toga dobrog. Ugl.
Pa tako je i sada. Imala sam puno problema i stresova u prethodna dva mjeseca i to me veoma dotuklo što se odrazilo i na moje učenje i na moju koncentraciju i na moje funckioniranje uopće.
Postala sam veoma nervozna, znam se potpuno iskopčati i uopće ne doživljavam određene ljude, situacije, ma skoro ništa, muče me problemi koji u biti ni ne postoje, a ako postoje to me ubi...
Prihvatila sam jednu igru, da to tako nazovem, a ja mislim da ju neću znati igrati. Da ću ponovno biti povrijeđena.
Jer... bila sam već. Od iste osobe s kojom i sad igram.
A ne znam ni sama zašto sam prihvatila tu igru kad smo ju već igrali i ja sam gubitnik. Biti ću opet, zasigurno.
Jer sam predobra da bih znala varati u igrama. Da bih bila sebična i samo gledala u svoju korist. Ja želim lijepo. ja želim ljubav. Sreću. Zadovoljstvo. Vjerujem da to svi žele, no mnogi to žele ščepati na krive načine.
Mnogi žele varkom postići nešto. Presebični su jer ne žele da svima bude lijepo, nego samo njima.
A ja želim biti svoja. Ja želim biti sretna upravo ovakva kakva jesam. Želim da me ljudi vole zbog mene. A oni koji me ne vole, ne moraju. Ne kažem da me trebaju svi voljeti. Ali neka se maknu od mene. Jer mi takvi ne trebaju i to je sasvim u redu. Ja kog ne volim, maknem se i opet dobro.
I želim ljubav. Želim da me netko voli sa svim mojim manama i vrlinama jer nisam pokvarena da sebe guram na prvo mjesto. Za odabranika svog srca bih dala sve. I on to dobro zna. Na žalost. Zato mi i je napravio ono sve. I zato ga i mrzim i volim i bijesna sam. ali ne znam, možda jednostavno nisam gad da od bijesa ne želim popraviti stvari. A ne znam zašto bih trebala uopće? Zašto ja pokušavam nešto nemoguće? Šta ako i je u biti nemoguće?
Šta ako smo svoju priliku imali i nije išlo?
Zašto ja to ne mogu prihvatit?. Zašto on to ne može prihvatiti?
Mislim da neću biti sretna.
I mislim da ga je nemoguće promijeniti. A i ja ne želim nekoga mijenjati jer to opet nije on. Ja želim nekoga tko će u svakom trenutku biti svoj i sviđati mi se takav. A on... on je malo takav, malo ne. i ne znam što bih.
Možda me sve ovo previše umara? Možda nemam više snage za išta zbog svih gadosti koje sam proživjela?
Možda bi se trebala jednostavno povući.
Post je objavljen 17.11.2007. u 12:19 sati.