Pregled posta

Vrijeme za ustanak....

6:20....vrijeme za ustanak...a sta vi skuzili da je vrijeme za neki (nedajboze) Ustanak...ono konjima, kopljima, sabljama...ma jok....ustajanje je tema....i to ne obicno ustajanje, vec RANO ustajanje.
Joj sto ja mrzim to rano ustajanje....uh...ima li tko da ga uopce voli pitam se???
Toliko je to meni dosadno, a ponavlja se svaki dan, uf trakavica je mal pojam.
Sat mi vise ne zvoni....bojkotirala sam ga, ne koristim ga uopce, koristim mobilni.
Cisto iz utjehe, naredila sam si neku meni dragu melodiju, mislila sam da ce mi tako biti lakse ustati.
Al sutra malo, ucinila sam si da sam pocela mrziti tu meni dragu melodiju, cak i na tv kad svira ja prebacim kanal, toliko me uzdrma.
Pa kako i da me ne uzdrma...zamislite situaciju od neko jutro...spavam, bebecim snom, sanjam (ne tako bebeci san) dolazi jedan frajer...al ono..frajer sav sljesti od ulja na tijelu, prilazi....kaze jesi ti "ta i ta"...ja da zaustim "jesam, kako da nisam" zvoni mobilni
E to jutro nisam pruzila ruku prema njemu, ugasila ga, podvukla pod jastuk i odkunjala jos 10-ak minuta, vec sam ga zavalila od pod...e tako...kad si mogao to da mi uradis, eto ti sad!!!!!
Tek nakon dvije do tri minute mog protestnog bijesa i pokusaja da ponovno usnim i nadjem negdje onog frajera, upalila mi se lampica da sam mozda polupala mobilni.
Slijedi scena...polako micem jorgan s glave, otvaram samo jedno oko (valjda mislim ako vidim dijelove mobilnog po sobi da ce shok biti polovican, jer ga necu vidjeti s oba oka (?)), polako virim...virim...ne vidim nista...podizem polako glavu...aha...tu li si...mobilni lezi, ne krvari...ne vidim mu nikakve unutarnje organe...dobro je...mogu otvoriti i drugo oko...uh...olaksanje!
I ustajem...odlazim ravno u kuhinju sve s onim teskim krmeljima na ocima, pored ogledala u predsoblju obavezno zazmirim, ne daj Boze da ugledam svoj cupavi odraz u njemu, toliko stresa ovako rano ujutro mi nije potrebno!
U mraku uz jos poluhrkanje, pipam po elementu, trazim dzezvu....palim ringlu, podvirujem se jer tako rano ujutro nema sanse da na pamet znam koja je koja...da bi provjerila jesam li pravu upalila, nasipam vodu i misija pristavljanja kave zavrsena.....olaksanje!
Sad kupatilo....uh sto mrzim umivanje hladnom vodom...sva se stresam, cvilim i nekako dodje mi ko mala djeca da kmeljim sto se moram umiti.
Pokusala sam zeznuti hladnu vodu, pa se umiti mlakom, cak i vrucom...al tim postupkom zeznem samo samu sebe...spava mi se do podne, ako ne i do navece.
Kad zavrsim jutarnju higijenu, pocesljam bujne kose...e onda se pitam sto sam morala baciti onaj mobilni na pod...pa nije on kriv...ja sam ga tako uvecer programirala.
Sto je najgore, imala sam neki krs od mobilnog koji kad-kada uopce nije zvonio ujutro..e kako sam tek onda bivala ljuta...cinilo mi se da bi tek onda bila u stanju razbiti ga, jer sam se probudila il prekasno ili knap pa sad moram juriti i udarati u stvari po stanu, a o kavi nema ni pomisli.
Pa se onda pitam znam li ja uopce sta hocu???
Ako mi zvoni ne valja mi, ako ne zvoni opet mi ne valja...odmahujem rukom...rano je za takve "dubokoumne" misli....to je valjda kao ono ako pada kisa vi bi da sija sunce, ako sija sunce prevruce vam je, ako pushe vjetar pokvarit ce vam firzuru...i tako redom.
Zakuhavam moju kavu...naravno odmah ju sipam u salicu (na zalost ne vise onu moju omiljenu, sto sam drpila na jednom standu, polupala sam ju) neku sa slikom Mozarta..."Jutro Mozarte..kako si mi jutros" ....on suti..ne odgovara...sazaljivo ga pogledam i zakljucim da je i on ko i ja, ne voli pricati ujutro, a mozda mu je i prevruce od vruce kave, pa sipnem malo mlijeka u nju, da rashladim Mozarta.
I mislim se sad, ovako pri cistoj svijesti i zdravoj pameti, da bi mi mnogo lakse bilo kad bi uvece legla ranije...mozda bi me onda mobilni i veselio (nepojmljivo )
Al znam da ce uvece opet biti neki film/emisija/serija/komp/prica/bilosta samo da ostanem duze budna i da ujutro bijesnim na mobilni.
Ovih veceri sam pokusala...legla sam svako vece u devet sati....pola deset najkasnije....uzela knjigu "Vrag nosi Pradu" i procitala koju stranu...do pola jedan - jedan nocu
Opet dugo...e al ujutro sam mogla pored mobilnog, pjesme na njemu, psovati i Mirandu Presley, Andreu, Emilly i ostale likove iz knjige...koji repertoar pravo se opustim dok ih sve uz pozdrave i lijepe im zelje nabrojim, onako mamena i sanena.
I opet se pitam znam li ja sta hocu???
Ocito ne znam, al koga briga....nek ide zivot, ujutro cu ioanko opet morati rano ustati, divljala ja ili ne....htjelo mi se to ili ne....bjesnila ja ili ne, ostala ja veceras dugo ili ne.....al znate sta je najbolje u svemu tome....nisam sama i mnogi od vas ce morati

Post je objavljen 15.11.2007. u 13:12 sati.