Marketing
sitnica
Sad me zove tata, kaže imamo dragoga gosta na ručku...Ih, da se nisi pohvalio da radim punjene paprike? pitam ja kiselo, jer još nisam počela kuhat. Je, nego šta nego se pohvalio! Kvragu!
I sad idem osvježit znanje na net, jer mi se ne da listat knjige...kako se prave punjene paprike? I bocne me, onako, malo jače blic misao - kad bi bar mogla pitat mamu! Pa se opet pokliznem po putu uspumena...
Koliko sam se napričala prijateljici u Njemačkoj o škampima na buzaru, napravila sam joj gušt i žena ode i kupi škampi.Sva sretna nosi mi skupu deliciju i ja se uzbudila, zovem mamu, kako ću skuhat buzaru, mama??? Dobijem recept, i čekam...škampi. Kad eto nje, moje drage (jezičave) prijateljice i pruža blistavih očiju paketić. Ja primam kao najveće blago i već mogu namirisat buzaru i već u mislima toćam kruha u saft...Kad otvorim paketić i imam što vidjet. Kupila moja purgerica škampi! Veliki, debeli škampi! Očišćeni, samo repovi!!! Ajme, ča ću sad! Zovem mamu drugi put, a ona se zakašljala od smijeha. Meni nije smiješno. Žao mi prijateljice, istrošila se a još mi više žao sebe i mog nepca koje će ostat ukinuto...Tako mi je žao da me suza peče u grlu. Mama pokušava spasit stvar, pa nek napravim buzaru svejedno...Može i s očišćenim repima...
Ukratko, nisam se proslavila i dan danas se znamo nasmijat ovoj anegdoti...ja se smijem ali još uvijek me malo peče pa se smijem kiselo...imam slonovsko pamćenje i pamtim sve...ironija sudbine. Ja pamtim a mama je zaboravila.
Idem kuhat punjene paprike. Idem prije nego se sjetim još neke patetike!
KAKVE SU PAPRIKE? KAKO JE BILO???
Ma dobro je bilo!!! BRAVO JA!!! I svi ste okasnili s ričetama ma sačuvat ću ih za drugi put! Tata ni stigal govorit koliko je guštal...ki put mi ga bude i žal kad vidin kako jadnome suza na oko od nike bolje spize (starinske a ne ono moje "za dvajst minuta" koje usput meni bolje šmeka a i ne dobijen žgaravicu i ne prducka se posli!!!) ...
Dragome gostu iliti malome od brata isto šmekalo! A meni sve dolazi teško... Mirin ga lipoga mladića od 26 godin! Ponosna i mislin...kako je malo falilo da ...pa moran brzo govorit o svemu i svačemu i smijat se...samo da se ne vidi da mi je tako ...pa opeta falin nebesa na čudu da je ovdi s nami...malo još šepa ali to se i ne vidi ako baš ne paziš...
Mama mi gubi apetia a morebit...poide puno voća...samo mi se pari da ne gušta kako prije...
Jedan dan ću vas počastit receptom iz svoje arhive - krema od pečenih banana...sama sam ga smislila i čim stignem. To je po mome guštu! Brzo, lako a direkt karta za sedmo nebo!!!
Post je objavljen 13.11.2007. u 10:23 sati.