Grozno se osećam. Neka panika me hvata. Neko ludilo u glavi. Ma, previše razmišljam...
Cimerica je otišla doma kod svojih. Ostala sam sama u stanu i valjda me to deprimira. Ne volim bit sama. Bila mi je danas prijateljica. Ona je jadna još uveka u depresiji zbog bivšeg. Nisu skupa 3 mjeseca a ona se ne može izvući iz depresije. Plače svakog dana....Razgovaram sa njom o svemu i na kraju dobijem od nje :
" još uveka ga volim i ponovno bi bila sa njim ."
Toliko joj je boli naneo, prevario je, lagao je i pravio budalom. Čemu sve to ?
Pokušavam joj pomoć ali imam utisak kao da nije spremna prihvatit pomoć. Još uveka živi u nekom svetu a ja pokušavam da je izvučem bez njene pomoći. Neću da odustajem dokle god ne budem videla da je dobro i da hoće ić dalje.
Videla sam se danas ponovno sa Srkijem ( dečko kog sam upoznala za prošli vikend ) .
Pričali smo ali još uveka na nekoj distanci. Mislim da sam danas bila malo opuštenija. Ide sutra u Osjek. Ne znam hoćemo li se videt....za vikend radi. Volela bi ga bolje upoznat. Ne mogu vam opisat kak se osećam. Neka sumnja je u meni i ne znam kak se borit sa njom. Trudim se bit smirena, opuštena ali mi je teško. On je shvatio još kod našeg prvog viđanja da sam podigla zid oko sebe i ne prisiljava me na bilo što. Za sada ima strpljenja i trudi se polako rušit taj zid. Cimerica misli da je ok. On je prijatelj naše drugarice i tak sam ga upoznala. Ona je također rekla da je dobar dečko i super drug. Ali znate što je meni prošlo kroz glavu ? Da, super je drug ali je možda kao momak loš. Eto , sad vidite kako ja razmišjam previše i opterećujem se glupostima. Sve ovo potiče iz ranije mog lošeg iskustva. Sada sam previše oprezna. Štitim samu sebe. Videćemo što će bit.
Post je objavljen 09.11.2007. u 00:24 sati.