Marketing
Srijeda...
...pregrizla ponos i poslala poruku, naravno ne očekujući odgovor jer odgovora nikad nema.
..........Umesto molitve rekla si "O tom ću misliti sutra..."
Sa šminkom od gara, ko Skarlet O'Hara... Tvoj preslikan lik
I dugo plutala ko brodolomnik ka obali jutra
Nekad tišina zna prepasti džina, kad ispusti krik.
Još jednu noć si izgurala sama... Čehov je zaspao blaženim snom
Ni ne zna da je igrala tama... Pod prozorom
Vetar je vežbao violončelo.. Čežnjive skale u nedogled
Zora ti brižljivo pipnula čelo... Negde u tebi je goreo led
Princezo, javi se... Još imam džep u kom se hladni prsti zgreju
Pošalji poruku... Da vidim jednom to pisamce na displeju
Sve mi nedostaje... Čuvam u damastu još kalup tvoga vrata
Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata... šta ti je?
Plima banalnosti tvoj svet zapljuskuje k'o Atlantidu
Dok šmrka bioskop, fali ti neko da napravi geg
Da ti za rođendan ispiše sonet na komšijskom zidu
I s bandom cigana pod tvojim prozorom utaba sneg?
Na podmetaču još crtam tvoj profil
Suvišna pitanja izbegnuta fintom
Ime ti ispišem u svakoj strofi... Nevidljivom tintom
Pod mojom jelkom do proleća stoji...
Jedino dar tebi namenjen
Zauvek fosil tvog struka postoji...
Na mome dlanu okamenjen
Princezo, javi se... neke se pobede dobijaju na juriš
Ne tvrdoglavi se.. Priznajem javno da se genijalno duriš
Opasno postaje... Na durske akorde se paučina hvata
Princezo, dosta je... Dve i po godine smo taoci inata...
Princezo, dosta je...
A onda...cijeli svijet se na tren zaustavio, a opet sve je bilo na svome mjestu. Bio je nepredvidiv.. tako tipično za njega.
6 poruka (nesretan broj?..briga me!)
Na zadnjoj je Dražen (moj dragi prijatelj koji je češće moj psihijatar.. i ne ljuti se 
)proradio u meni i nisam odgovorila. Ali oh kolika je radost u meni... još da mi se ne obraća sa "stara"!!! Kvragu groznog li naziva. Zvao je Matto (mali prijatelj koji sve uvijek ima, i nema pojam o vremenu 
) da idemo u jedinicu. Zajebo je (to je zbog vremena), ali nema veze, drago mi čak. Nije mi se ni išlo. Ionako je onaj koji jedinicu čini zanimljivom mirno spavao doma. Sanja i ja smo si plesale svaka sa svojom slikom u glavi. Dražen je spavao snom pravednika i probudio se tek na trnutak da kaže :"wow, nisam znao da je podij pun". I nastavio dalje sa snom. Atmosfera je bila topla, gotovo obiteljska (ili bolje rečeno kakva bi obiteljska trebala biti)... vani je puhao vjetar, a mi smo bili u našem malom balonu.. i pomislih na trenutak: "tako je malo potrebno čovjeku da bude sretan."
Post je objavljen 05.11.2007. u 10:15 sati.