Marketing
Da nismo preponosni
Tko zna što bi bilo s nama da nismo tako ponosni...
Puno puta sam se zapitala zašto je situacija između nas ovakva,
zašto ti neću potrčati u zagrljaj kad te vidim,
zašto te neću nazvati onda kad te želim čuti,
zašto ti ne želim otkriti da si mi drag i da mi je stalo do tebe...
Zapitala sam se, zašto i ti glumiš kada me vidiš,
zato mi uvijek prilaziš sa dozom opreza dok ne vidiš kako reagiram...
Nisam shvatila zašto smo i jedno i drugo u početku tako hladni jedno prema drugome,
zašto ne prilazimo jedno drugome samo tako, nego uvijek izmišlamo ono čega nema,
iako i jedno i drugo osjećamo isto...
I onda sam zaključila da nas koči ono nešto što oboje imamo puno, PONOS...
Stvar koju je dobro imati, jer njome pomežemo sebi...
Al u našoj situaciji on nam škodi...
I oprosti mi molim te,
znam da sam te puno puta zaustavila, i nisam ti dopustila da mi kažeš sve ono što želiš...
Al jednostavno bojim se...
Bojim se biti povrijeđena, jer jako smo slični,
a opet tako različiti...
No ipak želim da znaš da mi je stalo do tebe, i to jako...
Sigurno se pitaš zašto ti ovo govorim na ovaj način...
I opet ti mogu reći, PONOS...
Znam da ti to ne bi mogla reći u oči, i zato ti ovo pišem...
I na kraju, želim da znaš da si mi jako bitan u životu, i da stvarno neznam kako bi bez tebe,
i da tko zna što bi bilo s nama
DA NISMO PREPONOSNI!
Post je objavljen 04.11.2007. u 01:55 sati.