Marketing
Jedna izvrnuta noga, malo kavice, Trauberova stanica i tamna, crna boja
Dan je započeo s kišom. Probudila san se malo kasnije nego obično, blagoslovljena jer nemam prvu uru i onako snena, rezignirano se spremila za Ludaru. Glavom su mi plesale misli o Harry Potteru, jučerašnjoj svađi oko kruha i smijanju s Lenom.
Poprilično vremena nisan ni znala di san, tek mi je svanilo kada san ugledala osobu koja mi može uljepšati dan. I onda su se stvari počele materijalizirati, dobivati obrise i skužila san manu današnjeg dana. Zamolim Boga da se nešto dogodi, da ne moran biti u školi na onim dosadnim i napornim satovima. I naravno, kao što svatko dobije ono što želi, na ovaj ili onaj način, prije ili kasnije, tako je i meni Bog usliša želju.
Samo ne na onaj način na koji je trebalo. Mislim da sam morala biti malo preciznija.
Uglavnom, Maya je priko odmora ponovno doživila iskustvo njoj tako poznato i moran priznati da san se, dok je ona proklinjala nogu i život, isprva malo pripala, ali kasnije su me raznježili svi oni koji su tako spremno skočili da joj pomognu.
I, naravno, dobila san priliku koju nisan mislila propustiti. S onih jadnih 10 kn koje sam imala u livom džepu, kupila sam si pizzu i kavicu s automata, malo šetuckala Ludarom da se sakrijem od kiše, a na kraju, kad više nisam znala šta ću sa sobom od dosade, ušetala san, lišena ikakvog razuma, u razred. Ispalo je da me moj drag profešur otvorija, ali kako nema pojma ko san, bila san spašena.
Priko biologije san se već skulirala i sve mi je bilo smišno, šta je dobro, uzme li se u obzir da san pisala provjeru i da nisan baš znala šta napisati. No moja me draga bilježnica nije ni ovaj put iznevjerila.
Sada, dok crkajen od gladi jer nisan ručala, u meni se vodi pravi rat. Da li da upotrijebim onu crnu boju???
Ajme, Melani, ovo je tvoj sindrom.
Post je objavljen 31.10.2007. u 14:10 sati.