Danima pokušavam napisat blog....počnem pisat, obrišem...kao da mi je ponestalo reči. nije mi ponestalo reči nego su mi misli prebrze i ne mogu ih pohvatati.
Muškarac....to je ono što može pomutit razum svakoj ženi, čak i onoj koja se odlično odupire tom, poklekne u nekom momentu.
Nerešeni odnosi i osećaj zaljubljenosti su me obuzeli ovih dana.
Bit zaljubljen je divno...početak nove ljubavi, ali kakve ?
Tinolovka mi je u jednom od svojih komentara rekao da nemam sreće u ljubavi...ne znam da li je to do sreće ili do mog razuma.
Pisala sam pre određenog vremena da postoji dečko koji mi se baš svideo. Inteligentan, pametan, duhovit i izuzetno zgodan. Cimericin kolega sa posla....Isuse dragi, ja sam se zaljubila u njega. Imam sada već dovoljno godina i tri duge veze iza sebe tak da jasno mogu osetiti što je zaljubljenost, što je privlačnost a što je ljubav.
Sve je ovo povezano, ide jedno sa drugim ili bolje reć, jedno na drugo se nadovezuje. Počeo je sve češće dolazit kod nas na kavu i cimerica mi je rekla da mu se svidjam...zna ga bolje od mene i to je videla nakon našeg prvog susreta. Sećam se rečenice koju mi je rakla kad je otišao:
" Mala, jako si mu se svidela, poznam ga i videla sam kak te gleda i kak priča sa tobom..."
Još uveka mi te reči odzvanjaju u glavi...bila je upravu. No, ne bi bila iskrena ako bi rekla da se on meni nije svideo....i on se meni svideo. Prvi naš susret i obostrana privlačnost. Dolazio je kod nas skoro svaki drugi dan i sve više mi se svidjao. Počela sam se čudno osećati...Isuse dragi, zar i u mojim godinama ? Više nemam 15 godina da se tak mogu osećati, ubedjivala sam samu sebe. Ne možete se boriti protiv svojih osećanja, ona su tu i sve više vas obuzimaju...Izgleda da me je osećaj zaljubljenosti obuzeo. Druga strana je strah...NEĆU, NE MOGU I NE ŽELIM OPETA BIT POVREĐENA!!!!
Sinoć sam se videla sa njim...otišli smo kraj reke, sedeli u autu i pričali...
"- Zašto si izabrao baš mene ? Toliko je devojaka oko tebe, možeš bit sa kojom god poželiš...
- Nikada nisam upoznao devojku kao što si ti...nekak si posebna..."
Pričali smo satima i u jednom momentu usred moje rečenice, kao grom iz vedra neba :
" - Ja bih te poljubio....da li mi dozvoljavaš da te poljubim ? "
Nastala je tišina, gledala sam ga u oči dok su mi je mozag počeo ubrzano radit i tražit odgovor na njegovo pitanje.....Svima govorim da se opuste, uzivaju u svakom lepom momentu koji im se pruži...Zašto to ja isto ne radim ? Čemu toliko razmišljanje.....Imala sam utisak kao da je čitava večnost prošla do mog odgovora. Nasmešila sam se:
" - Možeš me poljubiti...."
Bio je to prekrasan poljubac. Doista sam uživala.....Ne znam što će bit ali sam uživala u tom trenutku.
Post je objavljen 27.10.2007. u 23:43 sati.