Marketing
Stara potravska pisma
Stara pisma, nastala u Potravlju. Drži se da ju je napisao Jozo Bešlić (ne zna se kada) koji je pjesmu, navodno čuo od svoje majke.Pisma govori o umornom mužu koji dolazi gladan kući, a zla žena ga bez večere i srdito dočekuje. U narodu je vladalo vjerovanje da je zla žena sam đavao, te je i ova pjesma na tragu tog vjerovanja.
Muž i žena
Gladan čovik iđe s puta
Prida nj žena trče ljuta.
Oj, gdi ćeš ti gladan vuče?
Vavik ti si željan kuće.
Radila sam jutro cilo
Spremila ti nisam ilo
U stolu ti kruha ima
Ti ga idi ako ti prija.
Gladan čovik k stolu side
Barem kruha da se naide.
Al je žena puna zlobe:
Šta mi sidiš na to robe?
Muči čovik, u njem vrije
Što će đavla da ubije.
Svako jutro rano rani
Prvo žene da se kani.
Glad ga mori, žeđa bije
Al još žene s ručkom nije.
Čeka jadan jutro cilo
Kad će doći donit ilo.
Podne zvoni, dan naginje
A još žene s ručkom nije.
Kad će sunce da zapane
Kad s užinom žena bane.
Muž joj veli: ženko mila
Što si tako uranila?
Srdito mu veli žena:
Ako sam ti dovedena
Ja ti nisam najmenica
Nego kućna stopanjica.
Imaš kruha u krtolu
Vode imaš u bujolu.
Nasiti se jedan gladu
Ne spominji mene jadnu.
Uzdahne se mužu jadnu
Pa prikara ženu gadnu:
Prokleta ti majka bila
Što te tako uzgojila!
Kad ču žena ove riči
Na muža se ispopriči.
Prida nj na tle baci zdilu
Pa pobiže uz planinu.
Iz zdile se prosu ilo
Muža jadnog zabolilo.
Prolila se žuč po njemu
On odredi smaknit ženu.
Pak ujutro u gaj ode
Vidi jedne lipe zgode.
I pada mu tu u oko
Misto jedno priduboko.
Nasrid doca jama ujaje
Duboka je, široka je.
A on uzme biljac novi
Pa sa biljcem jamu pokri.
Eto žene s ručkom grede
I kudilju ona prede.
Izdaleka nju muž zove
I veli joj riči ove:
Ženo, ženo, kugo stara
Ne čini mi danas kvara!
Novi biljac puno vridi
Barem njega ti poštidi.
Al je žena zlobe puna
Hitro skače kako kuna.
Ajd ka si mi reka, reka
Zgazit ću ga, neka, neka!
Čim na biljac žena stupi
A pod njom se biljac pusti.
Pade žena udno jame
Udno one crne tame.
Čovik ode svojoj kući
Svake misli privrćući.
Kćer ga čeka sa suzama:
Dragi oče, gdi je mama?
Muža spopa tuga veljača
Pokaja se svoga djela.
Pak odluči istog danka
Da izvadi ženu vanka.
Pak odluči iste noći
Da će u jutro rano poći.
Prvo nego zora svane
Na noge se muž ustane.
Pak on uzme uže dugo
Gvožđa komad, ništa drugo.
Pa, čim čovik k jami dođe
I na užu spusti gvožđe.
Teško ništa, tad se uhvati
Čovik poče istezati.
Kad istega na kraj uža
Đava k njemu ruku spruža.
Na glavi mu dugi rozi
Od njega se čovik zgrozi.
Pa zavika strahovito:
Kazuj šta si, čudan stvore
Bacit ću te u ponore.
Đava obeća njemu dati
Što god bude zaiskati.
Da je đava vladar tmine
Da ga ne pušta u dubine.
Stan je njima kuća ona
Stara sila đavolova.
K` nam dopade žena jedna
Pak svakoga zla je vrijedna.
Ona grize, psuje, vrije
Sve nas hoćr da pobije.
Kad ču čovik riči ove
Iz čeljusti đavolove
Uže pusti, ode kući
Đava pade jaučući.
Post je objavljen 26.10.2007. u 17:57 sati.