Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/idolmladih

Marketing

Rekli su o romanu "Tobiđenja dušo moja"

Nakon nekoliko meseci od izlaska i gotovo rasprodatog prvog tiraža, pojavile su se i neke kritike. Evo odabranih isečaka. Inače u Hrvatskoj knjigu možete kupiti u zagrebačkoj knjižari Buksa (Martićeva 14d), te u splitskoj knjižari Utopia (Dosud 10, pored cluba Ghetto, u samom srcu Dioklecijanove palače).

Tobidjenja

"Nakon muzičkog eksperimenta, blogovske ekstravagance i horoskopske tezge u dnevniku Kurir, Ivan Tobić sa dosta takta koristi prednosti književnosti kao (i dalje) najjeftinije, gotovo bezbudžetske umetnosti; svestan je onoga očitog, što su ovde mnogi autori smetnuli s uma – u književnosti je sve moguće i lako izvodljivo. Naravno, ako se poznaje zanat.
Virtuelni superstar Tobićtobićidolmladih napokon je dobio i svoj papirnati dom. I to baš po meri. Roman Tobiđenja, dušo moja Ivana Tobića je čudna zverka – iako bogato odenut postmodernističkom raznovrsnošću (eklektičnost uticaja, pregršt posveta, aluzija i citata, povremeno neposredno obraćanje čitaocima, fragmentiranje tela priče, odmorišta posle svake celine koja pojašnjavaju čitaocu gde se nalazi...), on poseduje i pitkost neophodnu za približavanje čitaocima koji ne haju previše za književno-teorijske finese i sortiranja.
Zoran Janković, Popboks

"Njegovo je delce Tobiđenja, dušo moja nadrealistički galimatijas prekrcan svakovrsnim jezičkim kalamburima i dosetkama, i to neverovatno oscilirajućeg nivoa: od izvanrednih, do stenjuće, deprimantno jeftinih i prostih… Tobiđenja, dušo moja od onih je knjiga baziranih na nekoliko nosećih caka, koje mogu biti i sasvim zgodne, ali koje čitalac vrlo brzo "provali", i nakon kojih se tekst dalje gomila (i gomila, i gomila!) razrađujući i varirajući Već Viđeno, što ubrzo izaziva efekat recepcijske smorenosti. Poneka dobra dosetka, poneka uspela jezička akrobacija: sve to dobro dođe, ali od toga – mislim: samo od toga – ne biva romana. Pa čak ni tripovetke."
Teofil Pančić, Vreme

"Možda su već uveliko i mnogima poznate Tobićeve aktivnosti po blogovima i njegov neodoljivi dečačko-trubadursko-dadaisticki popizam u strategiji, uticali na to da se kod izvesnih "ozbiljnih" poznavalaca umetnosti/književnosti do besmisla akumulišu imbecilne predrasude o nekakvom nedostatku "književne" vrednosti. Ima u tom arbitarskom, uobraženom i, što ne reći?, drkadžijskom gardu mnogo frustracija i straha da će Potemkinsko selo zvano Srpska urbana, pos’moderna (& andergraund, dakako) umetnost/literatura izmigoljiti sa nekakvih već unapred isprojektovanih angažmansko/fantazamsko/fatamorgEnsko/ideološko/komesarskih kurseva koje nam kreiraju ti ovovremeni (a sada još pri tome i) bucmasti & punomasni Skerlići vremena sadašnjeg, zabrinuti, tja, nad ozbiljnošću i dramatičnošću "situacije" koja se nadvila nad našu umetnost & društvo, zabrinuti nad dušama jadnih nepismenih i nekorporativnih Srbalja…"
Bellboy, ugledni zemunski manijak

"Kao i u mnogim Tobićevim spisima, sve se odvija i zavija kao u snu. Neodvojivo od sanjača, i za svaku pohvalu, stvarno dosledno pomereno. Dovoljno da lako poverujemo da svet budnosti i ne postoji. Sve je tačno naopako, upravo s one strane ogledala, da mnogo toga možemo u-videti. O sebi najviše, zatim o Beogradu, Bogu i modi, Đavolu, žurkama, dušama, parama, čuvenom horoskopu, Velikom bratu, festivalima... i što je najvažnije, kako provodimo vreme. Ova prirodna pomerenost romana omogućava nam da čak i gadosti, poput rakije spermovače i grupnog paćeničkog drkanja, prihvatamo sa simpatijama."
Ivan Pravdić, Yellow cab

"Važno je napomenuti, subverzivna psihodelija kao postupak - ali i kao svedočanstvo o izvesnom i za današnja vremena incidentnom antidogmatizmu, depresivnom a ujedno i vitalističkom, antiutopijskom a ipak i radosnom & ljubavlju natopljenom pogledu na svet - prvi put konsekventno, zanimljivo, sha®mantno i inventivno izvedena u jednom našem romanu, itekako približava Tobića ranom Basari! Ako ne njemu, a kome drugom? Ne samo da je tačno da Ivan Tobić nastavlja tamo gde je stao rani Basara, nego je i dobro da se neko napokon setio da reanimira tu retku dragocenu energiju aktiviranu krajem 70-tih i početkom 80-tih famoznim Novim talasom, "Paket aranžmanom", "Vidicima" i "Rečnikom Tehnologije", i u muzici i u tzv. "ozbiljnoj" umetnosti."
Aleksandar B, magacioner u Maxi diskontu

"Za sve one koji nisu čitali knjigu jedan savet: pročitajte knjigu! I zbog knjige same i zbog toga što je vrlo moguće da će vam cela ta početna nepovezana i preterana fantazija biti malo “too much to take”, te da ćete krenuti linijom manjeg otpora i pročitati samo crne strane koje vam u biti čine kratak sadržaj romana. Ili vas naterati da grubim fizičkim i mentalnim gestom odbacite knjigu. Dakle, čitanju knjige je neophodno pristupiti sa smirenjem i u srcu skrušenjem, pa će vaš čitalacki trud biti bogato nagrađen. Obavezno je pročitajte!"
http://www.myspace.com/djeljana

"Zato, mogu samo da kažem: Živeo Ivan Tobić! Živeli Ilegalni Poslastičari! Živela Revolucija koju oni donose diljem Planete i prokaženim, neshvaćenim i primitivnim Srbljima barbarogenijima! Živeo Nadrealizam danas, ponovo i ovde! Nek umre već jednom taj Jovan Skerlić, dosta je vala i živeo!"
Profesor Abel


Post je objavljen 21.10.2007. u 21:57 sati.