Marketing
Na ulicama je katastrofalno malo glupih i dobrih lica. Takvih, kao što je moje.
Izgleda da se svi spremaju umrijeti ili su od kamatara posudili Užasno ogromnu svotu. Ili su posudili pa se zato spremaju umrijeti. Ili još nešto, što je za mene jako jako tajanstveno.
Moji roditelji, moja škola, okolina u cjelini su me toliko kastrirali, da se već drugu godinu zaredom učim biti stvarnom.
Živom, prirodnom, ne okovanom stereotipima. Ne zajebanom osvrtima na Mišljenja.
Vi naravno, niste takvi.
Vi ste naravno, super i u cool starkama. I odavno ste postigli i naučili se.
A ja promatram djecu. I rijetko-rijetko odrasle ljude, kojima uspjeva biti Živima. I pokušavam se zaraziti od njih.
p.s.
Kikiriki, internet, playstation, čokoladnu tortu, - treba zabraniti.
Jer se ne možeš zaustaviti.
Ili možeš, ali ne želiš.
Post je objavljen 21.10.2007. u 20:33 sati.