Još smo u gipsu, ali vjerujemo da će biti bolje. Kod mene ima puno novosti, ali i opet sve je po starom. Škola traje, sve je puno zavrzlame, no nešto stoji oduvijek - šutnja je zlato.
Felicity, dijagnoza je tu i dalje. No, eto, uz terapiju (ibuprofen, fizikalna, plivanje) sve je nekako pod kontrolom. Teško mi je o tome govoriti, no budite uporni, to je sve što vam preostaje. I redovito se kontrolirajte. Mi smo na Šalati. A vi?
Post je objavljen 17.10.2007. u 22:09 sati.