Marketing
Igra bez granica
Vrijeme je za novi post...
(Iako je bezvezan pa kom se neda ne treba ni čitat)
Loše sam volje zadnja 2-3 dana...tužna, ljuta, razočarana, sjetna.... Baš blesavo... 
Teško je opisat sve to.
Donijela sam neke nove odluke, na koje su me navela neka moja razmišljanja. Nisam nikom ni rekla jer znam da se nebi složili, a neda mi se slušat to sve...
Vjerujem da ste čuli da je umro Toše Proeski... Baš nekak tužno. Čula sam to u školi i nisam ozbiljno shvatila, ono,nisi svjestan...al kad sam gledala na tv-u sve one snimke na vijestima baš me pogodilo 
.... Možete mislit kaj oćete, ja glumit neću...- žalosno je da tako neko mlad umre; baš je zračio nekom pozitivom. I često smo znali subotama uz faf neke njegove pjesme pjevat.
Zamisliš se o nekim stvarima. Sve je tako nepredvidivo -Igra bez granica. Ne znam...
Nemam prave riječi.
Neću pisat dalje. Zbrka u glavi...
Nije mi baš do ničeg,a ovih dana samo testovi 
, jbg.... A za neka 'zbivanja' nisam raspoložena stvarno.
Evo malo poezije za kraj, od Baudelairea:
«A mrtvačka kola bez glazbe i bubnja,
Polako se kreću mojom dušom;
Nada, Poražena, plače; tjeskoba, ko sužnja,
Zgrabi me-na glavu crna kapa pada.»
Sljedeći put neka moja možda.
Pozdrav svima, posebno Capi (znat će zašto).
Post je objavljen 17.10.2007. u 13:36 sati.