(1994.)
danas ja sam svetac bez svetilišta
izgubio sam sve
zamečem trag svog doma i ognjišta
ne mogu bez tebe
prepoznajem tvoje tragove u pijesku
i osjećam tvoj dah
još jednom ću probati prehodati rijeku
i nije me strah
jer ti si mi bila i zaklon i utjeha
moj zavičaj novi
ostale su tek rane i mirisi grijeha
neodsanjani snovi
u tebi sam našao i val i stijene
brod što ka meni plovi
sad ostaju samo tmina i sjene
neodsanjani snovi
u pola koraka za tren sam stao
da vidim što ostaje
sve što imam za tu ljubav sam dao
i sad sam bez nje
koga da krivim za prolaznost svega
možda to samo sam ja
kad ne znam kako, zašto, zbog čega
ostajem bez sna
jer ti bila si moja obala spasa
a ja samo brod što plovi
i čim si otišla bez slova i glasa
ostali su samo neodsanjani snovi
Post je objavljen 09.10.2007. u 20:52 sati.