Marketing
LOVIM TE RECIMA,BEJBE...
Lovim te recima....jesi li znao to? Od one prve kafe,nevesto skuvane i poluprosute casice rakije....od onog odlaska posle kog vise nista nije bilo isto....od one prve primisli da sam uhvacena u mrezu i da se mogu osloboditi samo loveci te recima.....
Lovim te recima......idem za tobom po meridijanima,uvek iza tebe,prosipajuci reci ...jer sta sam drugo ikad i imala do reci,slatkih i gorkih,onih neznih i onih punih trnja,kratkih i dugih,vaznih i manje vaznih?!
Lovim te recima ,preskacuci vremenske zone i meridijane,umetajuci u njih osmehe i neizgovorena pitanja,pa cak i male ljutnje i pakosti....lovim te recima,lovim te recima....
pa i kad na tvoju cutnju poludim,sasvim poludim i razjareno kazem da necu da budem Seherezada,da sam umorna i nevesela ,ja ne izdrzavam dugo,i moja ljutnja je kratka i bezazlena,ko letnji pljusak,ko trenutak kad Sunce iskace iznad brda...i reci,ciji vlasnik vise i nisam nastavljaju da te love.....
ti kazes:Tvoje reci su cudo,bejbe
pa nastavljas da cutis,i pustas da te sustizu,i zamices im iznenada,pa opet zastajkujes da ih sacekas....
te reci.....dolaze nekako same,ko talas kad udari o obalu,tako one kotrljaju pod jezikom i prelaze vlaznu ivicu donje usne....i ja sasvim nepripremljeno onda govorim o glupostima,sitnicama,malim nevaznim stvarima....to da sam ,recimo, odrasla na kajmaku i vrucem hlebu,to da gotovo nikad ne idem na ocev grob,to da volim letnju kisu...razne druge gluposti koje ne govorim nikom....
Lovim te recima...jer ne mogu da pruzim ruku toliko....jer ne mogu....jer ne mogu da te vidim preko svih tih brda i dolina i mora i okeana i zvezda koje se preprecuju i tako preprecene ostaju citavu vecnost....
male bezazlene reci ni o cemu,koje te nekad zasipaju kao kad sneg zasipa zemlju,male bezazlene reci koje ponekad lice na kurvarluk,male nerazumljive bezazlene reci koje uvek idu iza tebe,po svim meridijanima.....
Drugi mogu reci da si Umetnik...ja to zovem Lutalicom...
Lovim te recima po danu po noci...
Kad se zamorim,ja zmurim....pa vrtim pod kapkom otisak tvog obraza na mom dlanu...teksturu,toplotu,izbocinu jagodicne kosti,kao tajnu mapu svemira ,jednacinu koja ce me objasniti...
Kad se zamorim ja zmureci gledam u sliku nekog ranog jutra,s maglovitom svetloscu sunca koje ulazi kroz otvorene prozore i lagano savladava senke po uglovima i stvarima...gledam kako ulazim u sobu i skidam cipele,i u svilenim carapama i suknji lezem u krevet do tebe,mirno,kao u grob...i pustam da me rukom obgrlis oko stomaka i onda lezeci tako,samo cutimo.....
Lovim te recima...lovim te recima....jer ne mogu prostim pokretom ruke da svezem sve meridijane u jedan cvor,niti da isusim svu vodu,niti da skupim sve zvezde u jednu sampanjsku casu....lovim te recima....kao sto druge zene love otkopcanim dugmetom,namirisanim vratom bestidnim pogledom...
Lovim te recima,bejbe,...izgovorenim i onim drugim...
Post je objavljen 09.10.2007. u 15:05 sati.