Pregled posta

Adresa bloga: http://blog.dnevnik.hr/gauchosi

Marketing

San Juan night life

A pocelo je tako mirno...
U petak navecer otisla u Auditorium (sanjuanski Lisinski) slusat simfonijski orkestar s Brazilcima i Jonatanom. Fino smo se uredili, ko za nedjeljnu misu i posli kulturno uzdizat. Inace, dirigent orkestra je Bugarin, zivi s nama u domu(!) i prica samo s Jelenom i sa mnom (Slavenske duse??). Dakle, mi dosli, a tamo sama dica. Onda je orkestar poceja svirat Indianu Jones, pa Pinka Panthera, pa Addams Family. I bilo je puno vristanja u publici. Kad smo se malo osvrnuli oko sebe vidili smo da su u publici uglavnom djecica. Onda nam je ljubazna hostesa objasnila da je to koncert za djecu. Kasnije je dosa i drugi "dirigent", obucen u crveno odjelo sa zutim gacama i cudnom perikom. Kreveljija se, dica su vristala od smija. Malo po malo, i mi stari skeptici smo se poceli smijuljit. Posli su predstavljali grupe instrumenata, pa je koncert posta interaktivan. Uglavnom, na kraju smo se stvarno zabavili, a mali Argentinci su me odusevili kako su otvoreni i spremni na suradnju. I u skoli, di smo imali ono predavanje o potresima, razvila se na kraju prava diskusija i zamislite -- stvarno su postavljali pitanja!! A kod nas - faks, ponediljak ujutro, profesor pita ima li ko sta dodat ili ima li kakvih pitanja, a mi sidimo poluzatvorenih ociju i jedva cekamo da zavrsi i streljamo pogledom one koji zele znati vise. Dakle, ja bila istinski impresionirana. Nego, vratimo se na petak. Dakle, posli kulturnog uzdizanja, vratili se u dom, svi pomalo umorni, a nikome se ne da ic pajkit, pa otidjosmo "samo" na jedno pice. Do 4. Onda u disko. Do jutra. Mc-mc-mc-mc. I onda me malo kasnije u jutro probudi kucanje. Otvorin vrata, a ono profa s faksa. Ooops. Dovela moju novu cimericu. Grkinju. Mariju. Iz Thessalonikija!!!!!!!!!!!!!!!!!!!! Odma san se razbudila. Koje li srece i veselja. Onda smo zapivale Katastofiko Tsounami. Mi nueva amiga! Trebalo je pokazat gostoprimstvo, pa smo isli na veceru. Pa svratili opet u disko. Opet do jutra. Opet mc-mc-mc. Postala profi u cumbiji, salsi i cuartetu. Sad se okrecem i u desnu stranu. I u nedilju u jutro Mariju i mene opet probudi kucanje na vratima. Opet otvorim vrata, u pidjamici, krmeljavih ociju i suhoga grla i opet na vratima profa s faksa, ovaj put Marijina nova shefica. Dosla je upoznat. A nastavak nedilje isto vec poznat - asado. Brazilcu Filipeu rodjendan. I tako. Mislim da cu danas zaspat u 22. Eto.
Ali jao, umalo zaboravih, ovde je u sridu neki praznik. I opet sljedeci ponediljak. Pa nama marljivima Balkancima i Poljacima palo na pamet - zasto ne spojit vikend?? I evo, sad imamo karte za Saltu u dzepu, sjever Argentine, pa malo do pustinje Atacame, sjever Chilea, 30-ak sati odavde. Sitnica. Napokon cu se malo odmorit u busu. U horizontali.
Svima u domovini cestitam nacionalni praznik. U znak domovinske zahvalnosti sam danas ponosno nosila svoje bilo-crvene bicvice.
Pozdrav svim citateljima, ma gdje bili.

Post je objavljen 09.10.2007. u 03:34 sati.