Marketing
FEELING THIS
Srijeda je... Danas san bila dežurna i skoro umrla od dosade... Sunce me uspavalo,hrrrrk....
U subotu smo bili u Rovinju... Naš 2.-i g i 3.-i g...
Hm,u 7 i 15 se nađosmo na stanici,ukrcali se i tako... Ne sjećan se više... Bilo je super,smijali smo se i tako,malo usporeno jer smo još uvik svi bili zanjonjani... Stali smo u Humu,znate onaj najmanji grad na svijetu... Pa istina,neš ti grada.... Prošli kroz neka vrata,kroz neku ulicu,stali kraj neke prostorije di se prodaju medice 
,i tornali se nazad... Fascinantno za popizdit... Onda neznan kadi smo šli... Valjda smo drito nastavili prema Rovinju i tamo šli u akvarij... A akvarij je nešto ko malo veća prostorija sa akvarijima u zidu di su natrpali svakakve ribetine i morske živuljke... A mislin,totalno ti bude žal kad vidiš ta živa bića strpana sve jedna preko drugih... Tužno... More se reć da me jednostavno deprimiral taj prizor... Onako 20 riba skvrčeno u malom akvariju,nemaju se ni di kretat... Odvratni prizori zarobljeništva...
Onda smo imali nešto slobodnog vremena... Društvance i ja smo išli u neku pizzeriu ili ča je već... Sve skupo,a samo su se cijelo vrijeme svi žalili da niš ne valja... 
Najeli se ko stoke (iako su neki prigovarali da bi još jednu turu) i ošli se malo prošetat po rivici... I tako,hodali ulicom,prolazim ja nekim puteljkom i skoro me poklopila rampa... Skoro poginuh...
Onda smo naišli na još neke ljudove iz razreda i s njima se pokupili u neki parkić tamo... Mislin parkić je prva liga! 
Ima neku čudnu spravu... Neki ko kolut s mrižon... Uglavnom,pentrali smo se po tome dok su nas dica čudno pazila... Mislin,ono sve oko nas mala dičica od 3-4 godine,a mi kljusine zauzeli park i počeli se pentrat i razbijat... Baš smo zločesti,ma treba nas po guzi... 
E sad... Neznan dali smo prije parka ili posle bili na kavi.... Ma nema veze,ali na kavi smo riknuli od smiha... Prvo je Marin zval T-mobile službu za korisnike i uporno tvrdil (na engleski) da je on došal iz Rusije i da ga zanima di more kupit mobitel u Rovinju...Ma konjo onaj pravi... I govori Eugen onako usput-Marine,pa locirat će te pa će te nać... I prekida Marin poziv i govori onako ozbiljno:"Ajme,oni su mene sigurno LOKACIRALI!" 
Haha...
I nekog konobara zajebanta smo imali... Dođe on onako sa praznom šalicom,ko ful nosi cappucino nama... I Eko gleda ča ovaj gre prema njemu kad on to ni naručil i ovaj se ko ful spotakne i načini mot ko da će polit po Eku... Eko jadan skoči ko oparen i diže neki papirić s poda... Mi svi umiremo od smiha jer smo skužili da ga je ovaj konobar sjebo... Govorin ja Eku-"Malo si ti prenul!" A Eko onako smućeno: "Pa ča nisi vidila da me skoro prolil?" Aj budale,on ni ni skužil da ga je ovaj prešal...hehe... Koji smo mi konjovi...
I krenušmo mi napokon prema svima nam dragom Rabu... E u busu je atmosfera bila ono čista petica! Smijali se pjevali... Mlačko je novom igrom "HONK-HONK" zarazil celi bus... I sve nas posle bolilo od te igre...
Onda se ćapašmo svirke... Pjevali smo i rikali ko konjovi sve do trajekta,pa na trajektu... I tako... Došla ja doma nekako,sjela na pol sata i šla pod tuš i spremat se za grad! Joj,sad sto godin duga priča o tome ča je bilo u gradu... Uglavnom,sve pet,sve super! To je bil svjetski dan,yeah!
Drugi dan spavala ja do 14 i 10... Spavala bi i duže da me Ursula ni zvala na kavu... Još malo ležala i onda krenulo oporavljanje od lude subote... Ok,stvarno je sad dosta...
Aj...
LOVE YA ALL
Anušk@
Post je objavljen 03.10.2007. u 21:30 sati.