Pregled posta

Kakova sam ja žena?

Vi ste krive. Vi, upravo vi i samo vi. Zbog vas sam se zapitala ovo pitanje. Zašto? Zbog opće pomahnitalosti žena u blogosferi za tim stvarima, ja sam shvatila da ja tu iskačem! Koje su to tri stvari?

BR. I: CHOCOLADA
Nikad mi nije predstavljala veliki užitak. Pojela bih ju ovako u društvu, ili bi si kupila neku malu tipa Leo, Kit kat, Kinder bueno ili Tortica. Takva sam bila od malena, i zato se nikad nisam mogla iščuditi prijateljici kada bi došla i pitala: „Jel imaš kaj slatkog?“ I ovdje vlada totalna manija, bilo u vremenu PSM-a, ili je riječ o svakodnevnoj ovisnosti.

BR. II: SHOPPING
Tu sam sličnija muškima nego ženama. Uhvati me nekad, da mi se kupuje, ali češće mi je druga verzija – par dućana i više mi se ne da. A ono hodanje po dućanima bez ikakve konkretne namjere da nešto kupiš mi je najgore. Ma di je tu gušt? Zato najradije kupujem s jednom frendicom koja odmah nađe par stvari koje bi mi se mogle sviđat, ja isprobam, hoćeš-nećeš, ajmo dalje

BR. III: FRIZERAJ
Dobro, moram priznati da na tu temu i nisam toliko naišla ali spada u kategoriju „ženskih ovisnosti“ koju ja ne preferiram. Dakle koji je problem? Nebo (ili geni, šta već) me podarilo sa, iako ravnim, izrazito tankim i gustim vlasima koje se užasno petljaju. To me frustriralo od malih nogu kada bih išla na šišanje, jer kako i mama doma, tako je i frizerka imala problema sa raščešljavanjem, samo se njoj nisam usudila stalno micati glavu. I danas nema frizera koji ne ostane zapanjen kako mi se petlja kosa. Raščešljaš ju, i dok ideš drugi put proć s češljem, već odnekud nova petlja. Mislim da muku ne moram objašnjavat



Kako je prošao vikend?
U subotu, nakon kave, dogodio se apsolutni fenomen. Nešto što se rijetko događa, a da nije prisilno, i da nije Božić ili Uskrs. Spremala sam svoju sobu. Temeljito. Brisanje prašine i sve. I to bez švercanja, mičući i brišući svaku figuricu (a pogodite koji mi je najgori kućanski posao). Ne znam jel to ona pjesma Što si u kavu stavio ili se napokon probudila duboko zametnuta osobina horoskopske djevice, ne znam. Al da me mama, koja se tada vraćala iz Selca, vidjela, rekla bi: „To je kćer koju sam oduvijek željela!“
Odradila sam danas i prvi radni dan. Posao je prezakon, nije naporan, suradnice su ugodne i nemam kaj puno učiti tako da sam odmah mogla preć na stvar. Najveći je problem u biti, što se piše na pisaćoj mašini – moraš lupat ko idiot, treba se vratiti na ono rukom prebacivanje na novi red i te stvari, a ako pogriješiš – sve ispočetka na novi ugovor, nema backspace. Kad je gužva to je malo bed, inače sve super. Navečer smo išli sa frendovima na klopu u moj najdraži restač, pa svima koji vole fine pizze i tjestenine preporučam Fianonu (posebno pizzu Istriana )

Iznenadilo me u kolikoj mjeri ste sudjelovali u komentiranju prošlog posta, i full mi je drago jer sam to i htjela, čut tuđe stavove, i shvatila da nisu svi kako sam ja mislila – da vjeruju ili ne vjeruju nego svatko ima svoju neku predodžbu.

Zanimljivost #2
Najčudnija stvar koju sam jela? Sirovi morski puževi. Da, da. Na bratov nagovor. I bilo mi je baš cool što se to drugim curama gadilo. Ja bi ga razbila kamenom, isprala u moru i pojela. Još se sjećam okusa. Ne bih ga sad u usta stavila…