Marketing
Na more na more na more
Svi ste u automobilu, prtljaga je sva tu (valjda), pas je udobno i sigurno smješten u svom prtljažniku i veselobrundajući motor povlači vas prema odredištu. Lagano se vozite, što zbog vaše sigurnosti što zbog psa kojem odgovara da ne jurite prebrzo. Nakon dva sata vožnje stajete na odmorištu kako bi i vi i pas protegnuli šape...nećete zaboraviti psu ponuditi vode, psu je voda uvijek dostupna pa sada morate činiti tako da svaki puta kada ste u prilici psu ponudite vodu...svakako nećete psu ostavljati vodu kraj njega u prtljažniku, pa sve bi se prolilo i šta bi onda...plivali i prije nego stignete na plažu 
.
Nastavljate dalje osluškujući jel mali pas još živ.
Ma naravno da je živ pa iza uživa kao kralj. No nakon nekog vremena čujete neko cviljukanje...o pa da, sada je nekako taman vrijeme za kakanje...uh nezgoda, taman zapinjete u koloni na Kapeli...šta sad šta sad...a nema druge nego zastati na zaustavnoj traci i obavezno upaliti četiri pokazivača smjera, oblačite onaj svijetleći prsluk i izvodite psa da obavi kak na livadu koja se nalazi uz autoput (nikad niste šetali psa u reflektirajućem prsluku...fora, svi iz kolone automobila vas gledaju) . Zapravo sasvim fora livada koja se u svome kraju nadovezuje na šumaraak, onako, sasvim fora. Pas malo šeta i njuška i vrlo brzo obavi posao...juriš u auto da vas ne bi policija kaznila za nedozvoljeno zaustavljanje na autocesti zbog psećeg kakanja...stvarno to ne bi radili da nije bilo ove gužve i da ste imali mogućnost stati na prvom odmorištu na koje bi naišli...mali pas bi to izdržao, ali dva sata u koloni ne bi, bilo bi kakice po čitavom autu.
Tako laganom vožnjom, a zbog gužve i niste mogli brže, i uz nekoliko stajanja da se svi skupa zajedno malo protegnete, dolazite u trajektnu luku iz koje ćete se prebaciti na otok gdje se nalazi onaj super apartman sa psom.
Post je objavljen 29.09.2007. u 07:35 sati.