Imao sam jedan san. Išao je nekako ovako...
Drugarica Tila i ja smo se našli u Franck tvornici s namjerom da kupimo jazavca. Tj., ja sam htio kupit jazavca, a ona je došla sa mnom. I tako smo bivali neko vrijeme u Franck tvornici, spoznavši da se tamo uz jazavca može kupiti i još štošta. Tako sam se ja namjerio i na flašu viskija, dok je Tila bacila oko na neki deterdžent. I sad dođemo mi do blagajne, i gospođa mi fino odskenira jazavca, a bogami i još neku živinu manju, koju sam kao dobio na poklon. Onda sam ja jazavca htio ugurati u šupak od te manje živine, kao da imam manje za nositi. Unutrašnjost manjeg glodavca je bila nekakva vunena i krajnjim naporom sam uspio ugurat jazavca u tog štakora, koji je onda počeo trčat okolo, a mi smo se svi smijali, jer je bilo smiješno.
Onda je gospođa krenula čekirat viski i deterdžent. Kad je to napravila, otvorila je svaku od tih flaša i izlila pola. Pitao sam je što to radi i zašto. Odgovorila je da je to politika firme. Kad se kupi nešto tekuće, pola ostaje prodavaču. Nisam se bunio. Došavši doma našao sam baku kako leži na mom krevetu. Stao sam pričati s njom, a to je potrajalo nekih sat vremena. Onda sam se odjednom sjetio da sam kupio jazavca i da mi je ostao u ruksaku, pa sam brže bolje skočio po ruksak u hodnik ne bi li oslobodio jazavca. Jazavac je bio zdrav i živ. Gdje je nestao onaj drugi štakor ne znam. Svi smo se veselo smijali jazavcu koji je haračio stanom.
Eto, to je bio taj san.
Post je objavljen 17.09.2007. u 14:59 sati.