Jedna afrička narodna izreka nam kaže da je bog na početku stvorio sunce, i ono izlazi, zalazi i ponovno se vraća, stvorio je mesec; i on izlazi, zalazi i ponovno se vraća, a čovek dođe, prođe, ali se ne vraća
"...u moru života što večito kipi, što večito hlapi, stvaraju se opet, sastaju se opet, možda iste kapi- i kad prođe večnost zvezdanim putem, jedna večnost pusta, mogla bi se opet u poljupcu naći neka ista usta..." (D.Cesarić)
Budha je rekao da se čovek rađa u svet koji je sam stvorio...
L.N.Tolstoj je napisao da se celi naš život nalazi u točki gde se sastaju prošlo i buduće; jer prošlo više ne postoji, a ono što će biti još nije došlo...
"trenutak kad se rađamo već je korak prema smrti" (Voltaire)
"...Da, ja ću tebe, a ti druge ljubi, jer tebi dadoh sve što sam bio. koliko puta čovek tako gubi, jer voli onu koju ne bi smio..." (J.Menart)
"prvi znak stvarne ljubavi u muškarca je bojažljivost , u ženi drskost. oba se spola žele zbližiti i svaki preuzima vrline drugoga" (v.Hugo)
Velika ljubav ne postoji, ona je samo osamljenost, a svaka nova ljubav je prva ljubav
Tin Ujević nije mogao da razume reči UBITI SE ZBOG...JEDNE ŽENE??...on se pitao gde su ostale??
Nade se treba držati u ljubavi, jer ona jedina ni na smrti čoveka ne ostavlja---Latinska izreka
Post je objavljen 07.09.2007. u 13:25 sati.