Ja sam ju pogledao u čudu,a ona je prišla i nježno me poljubila.Jedanput i tada je zastala,pogledala me i poljubila me još jedanput i tada rekla:»Jel ti ovo dovoljan dokaz da te volim»
-Bojana ja…-zastao sam ostavši bez teksta
-Marko ja tebe volim.-rekla je to u jednom dahu-ali ti to meni ne moraš sad reći,kad budeš spreman-reče i zagrli me
-Bilo je to prošlog ljeta.Bila sam sa Danijelom i Ninom na igralištu,kad si došao ti sam Gagom i Bojanom,ja mislim.Htela sam pobeći,jer si bijo jako depresivan u zadnje vreme..Ali toga dana si došao nekako drugačiji.Otišli ste u dvoranu i ja sam predložila Nini i Danijeli da vas prate.Sakrile smo se u svlačionicu i slušale razgovor.Koliko sam čula,spremao si se za jednu audiciju.Otpevao si jednu jako divnu pesmu i tada zaplakao.-tu je stala,a ja pocrvenio.
No tada nastavi:»Bojan te je pitao šta ti je, a ti si rekao da nećeš na audiciju.Kad su te pitali za razlog,rekao si zbog mene.Tada mi je bilo jako čudno,nešto me stiskalo u grlu.Slušala sam i dalje,a ti si rekao:˝Neću zbog nje,moje Bojane jer mi ne daje inspiraciju,nije samnom.Ova pesma je napisana na moj 16.rođendan kad me je onakva pijana poljubila.Meni nije bilo bitno to što je bila pijana,jer poljubila me je.Moja velika ljubav.Moja mala.
Tada sam pobegla.Nisam otišla kući.Otišla sam u park,sela na klupicu i počela plakati.Pitala sam se šta se to samnom događa.Znala sam da me voliš i bila sam srećna,ali tog dana...Kasnije sam svatila da te volim,kao i ti mene.Neko vreme mi je bilo neprihvatljivo da budem pored tebe,smejemo se i grlimo ali samo kao najbolji prijatelji.Zato ti još jednom govorim da te volim.
Nisam znao šta reći.Nisam to očekivao.Očekivao sam onu važnu Bojanu koja bi svakom dečku odbrusila kad joj se nešto ne bi sviđalo.
Pobegao sam i otišao Danijelu.
Putem sam razmišljao o Bojani.Svatio sam da sam ju povredio.Istinski povrediti,a to si prijatelji ne rade.Sjeti sam se one njene plave kose kao suncokret u kojoj su stalno bili njezini dugi prsti.Voljela ju je okretati i tako mamiti dečke.Uvek je nosila moju srebrnu narukvicu koju sam joj poklonio za 15 rođendan.Nisam volio kad je bila tužna.Njezine zelene oči su uvjek sjale od radosti,a kad je bila tužna bile su nekako sive,otuđene…Imala je najljepši osmeh na svetu i stalno bi se smejala kad bi joj skladao pesmu.
Stigao sam do Danijela i rekao da moramo razgovarati.
-Reci-reče on jedući neku krofnu.
Ne znam kako bi ti to rekao.Ovo je glupost.Ne znam ni zašto sam došao.Tebe sam se sjetio jedinog.Nema veze.Idem ja-rekoh ja i taman sam se okrenuo reče:
-Došao sam zato što smo prijatelji.Prepoznao si talent u meni,ali i prijatelja i makar nismo prijatelji iz odeljenja i ne viđamo se na hodnicima sada to jesmo jer mi smo BEND.To bend je naglasio i mislim šta je time hteo .reći
-Hvala Danijel-rekoh mu
-Sad uđi u kuću i reci šta te muči.
-Ah,imam drugaricu Bojanu u koju sam zaljubljen od prvog razreda i ona mi je najbolja drugarica.Danas sam otišao njoj,rekao joj za bend,a ona meni da me voli.To nisam očekivao i stvarno sam ju povredio.
Rekao sam joj da me voli zbog benda.Kako sam mogao?-počeo sam se nervirati
-Marko,prvo se smiri pa onda otiđi njoj i reci joj ono što STVARNO misliš!-
-Pa kako da joj se izvinem i kažem da je ljubav mog života-upitah sa nesigurnošću da se Danijel ne počne smejati.
-Najbolje bi bilo da joj napišeš pesmu i pismo u kojem joj sve objasniš.
Daš to pismo njezinoj najboljoj drugarici da joj da i napiši joj da se nađete.-reče on onako zadovoljno kao da je upravo rešio test za pet
-Danijel hvala ti-odgovorih mu-pokušaću
-Jel ti javljao Perić šta za bend-upitah ga stetivši se
-Da javio se i rekao da će nas nazvati i da dotle smislimo ime za bend-
-Hvala idem
Post je dug zato što ja to pišem u wordu pa se ne čini toliko dugo,potrudiću se da stavljam manje ako je nekome dugačko
Post je objavljen 02.09.2007. u 13:57 sati.