Svanulo je.Podgorica je bila obasjana suncem i rosom.Sinoć je padala kiša i nisam mogao van.Glupa kiša.Vratijo sam se kući u jedanaest i pokušao pisati neke taktove,ali ništa.Kako glupo.Otišao sam bez večere u krevet.Polako sam se digao i spremio,uzeo torbu i otišao u školu.Majka je bila na poslu,pomagala je nekim studentima u bolnici. Kako sam bijo srećan.Zadnji dan škole.Sada sam mogao tražiti ljude za moj bend.U školi je bila ludnica.Gaga se motao tamo sa nekom đevojkom,kao i Branko i Bojan.Sve su to dečki bili godinu dana stariji od mene,ali izgleda da su došli tražiti ljude za bend.Nismo imali nastavu.Umjesto toga naša stara raska je izašla pred školu i stavivši naočale na oči ona reče:
-Dragi moji maturanti,danas je veliki dan za vas.Osim što završavate srednju muzičku,u kojoj ste nadam se bili sretni,došao je i sin velikog kompozitora Perića da sa vama sastavi svoj bend.Svi koji žele neka idu njemu.-završila je i otišla
Nijesam bijo nikad srećniji,ali mi se to malo činilo glupo jer ga nikad nijesam vidio.Tada sam pomislijo da su i Gaga i ostali došli za bend.
-Gaga jesi i ti došao za bend-upitah ga gledajući u neku ljepotu sa treće godine
-Da kao i Bojan i Branko.Nadam se da ćemo upasti.Ajde vidimo se-te ode
Razmišljajući da li da odem na audiciju ugledah dečka sa druge godine,ali nijesam znao kako se zove.Vidijo sam kako vadi neke note te mu priđoh,ali se brzo okrenuh odlučivši da odem na audiciju.
Perić je sjedio u dvorani,a iza sam vidijo Gagu i ostale koji su mi mahali.
Došao sam do Perića i on mi reče:
-Ja sam Marko Perić i već sam skoro sastavio bend.Ostali su mi samo vokali.Ako hoćeš uzmi.-reče i zapiše nešto na papir
-Pa može-odgovorih mu
Izaberi pjesmu i počni-reče i namjesti se
Počeo sam pjevati od Kemala Montena “Nije htjela”.Malo me je uhvatila trema,ali sam se ubrzo oslobodio kad sam vidio kako me gleda.Znate, onaj pogleda kad znate da je sve u redu,da će vam se ispuniti želja.Želio sam ući u taj bend.Možda nijesam našao svoj i možda mi se taj Perić činio pomalo arogantan,želio sam ući.Zato sam dao sve od sebe.Došavši do refrena,u dvoranu je ušao onaj mladić sa druge godine.Došao je do Perića i nešto mu šapnuo.Perić mi je mahnuo da stanem i rekao:”Ti pjevaš vrhunski i zato si primljen,ali samo da te pitam.Vidiš,ovaj dečko želi s nama u bend i pita me da mu pružim priliku,jer želi i on pokušati.Da li ćeš mu je pružiti?”-upita me
Gledao sam u njega.Čuo sam ga prije i znao da vrhunski pjeva,ali nešto me kopkalo.Sebičnost?Ne,to nije moguće.Pregazio sam tu mogućnost i prihvatio.Dečko je uzdahnuo i prišao mi.
-Ja sam Daniel Alibabić i veoma mi je žao ako sam ti pokvarijo ovaj trenutak.-reče i uzme mikrofon
Gledao sam ga par sekundi i zaključio da bi nas dvoje bili super i bend bi se proslavio.
-Ništa ne brini i počni pevati.Ja sam Marko Prentić-rekao sam i pružio ruku.
Otpjevali smo “Nije htjela” kao pravi profesionalci.Tada sam znao:Mi smo bend!
Perić nam je prišao sa smješkom,pozvao Branka,Bojana i Gagu i rekao:”Čestitam svima,vi ste moj bend.”Tada je izišao,a mi smo ostali.
Branko,Gaga i Bojan su nam čestitali i otišli,a ja sam ostao sa Danijelom.Nisam mogao verovati.Ispunio mi se životni san.Svirao sam i pevao da zadivim devojke,ali što sam postajao stariji svatio sam da je muzika moj život.Tako sam razišljao.Danijel kao da je pročitao moje misli reče:”Kakva sreća.Celog života maštaš da postaneš muzičar i imaš bend i jednog dana dođe on i napravi od tebe zvezdu”-reče i počne se veseliti.
Kao da sanjam.
-Da zvezde škole-i ja sam se počeo smijati.
Izjurio sam van i vidio mnoštvo lepih đevojaka kako bacaju cveće i dečke što se vesele,a ja sam imao svoj bend.
Gaga,Danijel,Bojan,Branko i Marko su sada moja druga familija.
Post je objavljen 31.08.2007. u 19:12 sati.