znam da postoje koraci.......
krvaviji jedan od drugoga.........
al bol mi je nagrada.....
za ono što me tek čeka.......
evo me opet........
i dosta mi je svega.......onoga što sam se pretvorila......
kukavica.......
dobro....iskusila sam i taj dio sebe......ne sviđa mi se.......
pozdravljam taj dio sebe.....dovoljno je bio na sceni......
zašto danas?
zbog poziva koji me probudio.......
zbog problema koji može biti veći, a može biti ništa......
i ona koju zovem najboljom prijateljicom sad nije tu da samnom podijeli to....
nema je.....
i drugih nema..............
nema ni tate da kaže da će sve biti ok jer on je tu.....jer on će me zaštititi...nema ga.....sad znam...sad osjećam.....
je li bila potrebna ta bol.....da stvarno osjetim koliko ga nema.......
sama sam.......i trenutno plačem iako nisam tip plačljivice.....
stisnem zube i izdržim....to je moja deviza.....
ali pukla je i ta spona....taj prag izdržljivosti.....
toliko je bilo potrebno......
toliko.....
nisam u depresiji......
samo sam dobila šamar....
šamar stvarnosti......
neke se boli nikada ne prebole.....
samo čame i čekaju pravi trenutak da zabole....
i sad bole.....
jako......toliko da ih ispirem suzama......
kad bi barem mogla vratiti vrijeme......
samo na tren.....
i zadržati se tamo......
na sigurnom......
daleko je sunce....ne vidim ga, ali znam da je tu negdje.....
i kad prođu ovi oblaci sivi i tužni....opet će biti tu....
i ja ću mu se nasmijati kad dođe.....
do tada, očima uprtima u nebo...čekam njegov izlazak.....
Post je objavljen 29.08.2007. u 03:18 sati.