ne da mi se suočit. došla san sinoć u split,a još prije nego šta san ušla u njega san tila pobić iz njega. odi me čeka suočavanje i prihvaćanje, a to mi se još ne da, ne da mi se, ne da mi se. a sama san tila i dalje želin to s čin se ne želin još suočit, može li iko razumit apsurdnost situacije i mojih emocija? sama san tila, i dalje želin jer znan da drugačije ne može i znan da neću bit u potpunosti sritna. bižin cilo lito i sad ću u petak opet pobić dok još mogu, na 10 dana, prije posla. opet ću pobić, ali odi mi se to puno više mota po srcu. bižin na svoj pluotok di me isto čeka nešto šta me čini puno nemirnon, šta me čini poluludon jer mi ne da spavat od pustoga nemira, ali svejedno bižin. znan da je ovo potpuno subjektivna emocija i subjektivni doživljaj, ali tamo postoji nešto što ne postoji nigdi drugdi. tamo vlada opće ludilo, tako je sve uskomešano, misto isisava život iz ljudi,a opet je tako divno i mirno i melem je za oči. ne znan, znan da me čeka malo teže razdoblje, a opet san zadovoljna jer mi se vratilo dite u meni koje san tako puno volila, vratila san osobine koje su me činile diteton. dica su zakon!
bižin, bižin nazad u bespuća moga maloga mista, za sada je tako. ne znan šta me čeka di god se okrenen, nastojin se ponašat u skladu s emocijama, ali ne valja ni to jer će me to još više destrigat. isplati li se ikad zatomljivat emocije, ne dat in da isplivaju u punome sjaju? može li se to uopće?
ma bižin, bižin
Post je objavljen 27.08.2007. u 18:20 sati.