Tijekom dugih putovanja ljudima (pardon, glazbenicima, ljudi oprostite!) zatočenima u skučenom prostoru kombija svakave pizdarije padaju na pamet ne bi li se kako prekratilo vrijeme. Dok zvijezde putuju avionima i limuzinama, mi smo prisiljeni trpjeti i hladnoću i sparinu, neudobna sjedala od kojih bole kosti, smrad čarapa i oznojenih jaja, a na kraju tog mučenja još moramo nositi instrumente, dobro svirati i još bolje izgledati, smiješiti se i to sve za nikakve novce. Stoga nije ni čudo da smo svi koji se bavimo ovim poslom kompletno ludi. Ipak, postoji kozmička pravda po kojoj je radni vijek zvijezde puno, puno kraći od našega. Ljudi im se dive i za par godina zaborave, a mi smo uvijek na bini iza njih i gledamo ih kako dolaze i odlaze, kako prolaze. (Izuzetak je Oliver, jedan jedini i jedinstveni! I rijetki koji su to krvavo zaslužili.)
Kombi na cesti, a u kombiju Bego, Bogo, Žogo i Kogo (tj. Toni Nevera).
Žogo: „Mogli smo di stat. Ogladnija san.“
Bogo: „Je, ajmo se di ubit!“
Toni: „Ja ću se ugušit u pašticadi.“
Bego: „Dok nam ne počne izlazit na uši.“
Žogo: „Ka majoneza iz tube.“
Bogo: „Mogli smo i juvu poist. Nešto kripno.“
Bego: „Juhu od trešanja s koprom.“
Svi: „Bljak!“
Bego: „I jagode sa senfom za desert.“
Žogo: „A med na gradele?“
Bego: „Ili sladoled od kaula, puding od balancane.“
Toni: „Za glavno jelo ćevapi lešo.“
Žogo: „Ili ispod peke. Još bolje: ćevapi na buzaru!“
Bego: „S kaparima i preliveni čokoladom. Mljac!“
Toni: „Znaš da je Nike nagovorija ženu da mu pohuje ćevape. On voli sve pohano.“
Bogo: „I kako je ispalo?“
Toni: „Kaže, neočekivano grozno. Izuzetno.“
Bego: „Onda bolje da naručimo punjenu rižu.“
Bogo: „Kako ćeš napunit rižu?“
Bego: „Jednostavno. Treba ti pola kile mikroskopski mljevenog mesa, precizna zubarska bušilica, jako povećalo, pinceta i malo živaca i entuzijazma.“
Žogo: „Je, priprema malo duže traje, dva do tri miseca, ali rezultat je fantastičan.“
Toni: „Neponovljiv! Mora se kuhati točno između šest minuta, osamnaest sekundi i dvadesetdvije stotinke i šest minuta, osamnaest sekundi i dvadesetpet stotinki sekunde.“
Bego: „A ako skineš stotinku ranije ili prekuhaš za stotinku?“
Bogo: „Onda sve baciš i ponoviš proces ispočetka.“
Žogo: „Znam kako se med može ispržit na gradele. Staviš ga na foliju.“
Bego: „A neko punjeno jelo?“
Toni: „Na primjer?“
Bego: „Kita napuniš kamilom, kamilu kravom, kravu svinjom...“
Toni: „...svinju patkom...“
Bego: „...a patku napuniš punjenim paprikama.“
Bogo: „A čime napuniš paprike?“
Žogo: „Odkošćenim maslinama ispunjenim sirom.“
Bego: „A šta ćemo pit? Sok od škampi? Pivo od liganja?“
Bogo: „Evo restoran. Ajmo na fažol.“
Žogo: „U sirupu od maline.“
Toni: „I majonezom i čokoladnim mrvicama.“
Bego: „S češnjakom, naravno!“
I evo za bonus, jedan recept:
HOBOTNICA ISPOD PEKE NA VLAŠKI
Hobotnica se očisti i pripremi, te se s krompirima stavi ispod peke oko pola sata. Kada je dobro pečena, odvoji se od krompira i baci, a krompiri se posluže s janjetinom.
(nastavit će se)
Post je objavljen 06.08.2007. u 13:40 sati.