Otišla je. Život opet ima smisla. Stvari se polako vraćaju u normalu i čaša je opet napola puna. Jelo ima bolji okus. Piće također. Moram se odviknut od cole, al to sad nije bitno. Ptice ponovo veselo cvrkuću, više ne zijevaju ispuštajući nervozne zvukove. Sunčeve se zrake probijaju i polako, ali sigurno razbijaju tmurne oblake. Kvaliteta života je naglo porasla. Svijet gledam drugim očima. Trnci olakšanja mi bez zaustavljanja putuju tijelom. Ne staju ni na crveno. I...nisam luda...to kaj mi se golub jutros posrao posred šajbe (iako bih po veličini govna prije rekla da se radi o orlu) znači samo jedno-sreća. Neopisiva i neizmjerna sreća :)
Post je objavljen 30.07.2007. u 08:34 sati.